TERALI SMO PSE DA NE RAZNOSE TELA LJUDI, GOLIM RUKAMA SMO ŽIVE VADILI ISPOD VRELIH CIGLI Buca je svedok NATO agresije na Surdulicu
Surdulica je 27. aprila pretrpela jedan od najžešćih NATO napada, a agresori su gađali Specijalnu bolnicu za plućne bolesti “Sanatorijum”
NATO avijacija je 27. aprila 1999. godine zasipala je Surdulicu bombama. Zavila je ceo grad u crno, a nije prvi put da je gađana te 1999. godine.
Pobijeni su Milići i Malobabići.
Istog dana, NATO agresori su gađali Specijalnu bolnicu za plućne bolesti “Sanatorijum”, paviljon u kome su bile smeštene izbeglice iz Republike Hrvatske i starački dom.
O najstrašnijim scenama koje su se tamo mogle videti govorio je za Kurir Dragan Milošević Buca, novinar iz Surdulice koji je u to vreme radio u vojnom odseku i štabu civilne zaštite. Govorio nam je o teškim trenucima koje je tih dana svojim očima gledao.
- Bomba je sravnila "Sanatorijum", stradale su 23 osobe. Pogođen je i gerontološki centar, ali tamo žrtava nije bilo. Kako sam bio tamo na položaju, čim je bomba pala, krenuli smo u izvlačenje preživelih. Ljude smo izvlačili golim rukama, pomerali smo vrele cigle da bi do njih došli. Sećam se živo trenutka kada je probijen zvučni zid, kada je neko viknuo "spasavajte se!"- Znali smo da postoji šansa da opet gađaju - priča Milošević dok mu glas drhti prisećajući se verovatno najtežih scena koje je tamo mogao da vidi.
Iz ruševina su izvukli preživele, ali su leševi ostali dok se situacija nije smirila. Tada, dok su objekat čuvali, nastale su scene koje Milošević neće zaboraviti - dok je živ.
- Sećam se psa koji je zgrabio ljudsku glavu i krenuo da je nosi. Pojurio sam ga da mu je uzmem. Tokom celog dana gladne pse smo terali odatle da ne bi raznosili mrtva tela. Užasni su i prizori koji su bili okolo. Pre gađanja, oko sanatorijuma je bilo drveća, biljaka. Posle gađanja, ljudske iznutrice i organi bili su na tom drveću. Te scene nikada neću moći da izbacim iz glave - ispričao je naš sagovornik.
Sve vreme mu je, dok je o ovome govorio, glas podrhtavao. Kako kaže, u to vreme imao i mnoštvo porodičnih problema, zbog kojih je imao problema sa snom, a sve scene koje je video samo su mu otežale svakodnevno funkcionisanje.
Dragan Milošević Buca (65) već 44 godine je novinar. Sve tragedije gledao je, osim očima običnog čoveka, i očima novinara izveštača koji je imao jedan jasan cilj - da pokaže zverstvo nazvano "Milosrdni anđeo".
- Slao sam i tada, sa lica mesta napada dopise koleginici iz Večernjih novosti i Politici ekspres. Dan pre gađanja "Sanatorijuma" moj drug iz mesta Belo polje sa celom porodicom izginuo je u porodičnoj kući. Trebalo je ostati pribran, izvestiti narod o onome što nam neprijatelj radi, a ujedno i ožaliti sve te nevine žrtve.
Milošević je mišljenja da je ovo tema o kojoj se treba uvek govoriti. Prošle su 22 godine od NATO bombardovanja, i o tome se treba pričati uvek, iz godine u godinu, da se, kako i on sam kaže - zverstvo nikada ne bi zaboravilo.
Kurir.rs / Suzana Trajković