Napustio nas je Žika Obretković, tiho, mirno, 23. aprila u staračkom domu. Otišao je još jedan simbol Beograda. Decenijama je svojom svirkom uveseljavao Beograđane. Možda i nije bio previše talentovan muzičar, ali je oko sebe širio dobro raspoloženje, to je bio čovek na koga niko nije mogao da se naljuti.
Njegov instrument - đačka, plastična frula na kojoj se osnovci uče o muzici. Njegov stajling je isto bio upadljiv i koloritan, često je nosio narandžaste helanke, ponekad u kombinaciji sa plavom perjanom zimskom jaknom, koju je ponekad nosio čak i leti, sa kapom na glavi i torbom okačenom o rame. Bio je prava atrakcija. Jedno od omiljenih mesta gde je izvodio svoj skromni repertoar bila je centralna beogradska opština Stari Grad, tačnije izlaz iz sale za venčanja.
Žika je novopečene mladence dočekivao svirkom i pesmom, čestitkama i lepim željama. Među mladencima se svojevremeno našao i novinar Kurira. Žika nije baš odsvirao "Svadbeni marš", pre je to bila neka njegova improvizacija, neki "Žikin marš". Aku bhegiva pojava je sve obradovala i oraspoložila, jer to je bio naš Žika Obretković, kako da venčanje prođe bez njega?
Posle nastupa, tražio je "honorar". Nije bio napadan, nije bio bezobrazan, nije vukao za rukav. Ispružene ruke sa krupnim plavim očima, bio je zadovoljan onim što dobije i uredno se zahvaljivao. Na neki način, mnogo je više davao nego što je dobijao.
Zbogom Žiko Obretkoviću, nedostajaćeš Beogradu.
Kurir.rs/M.Ž.L.