BEOGRAD - Danas se navršava 20 godina od početka mirovne konferencije o Kosovu u dvorcu Rambuje u blizini Pariza između predstavnika Vlade Srbije i kosovskih Albanaca, koji su posle 17 dana završili neuspešno, nakon čega je usledilo bombardovanje SR Jugoslavije.
Pregovori su održani uz posredovanje izaslanika SAD Kristofera Hila, izaslanika Rusije Borisa Majorskog i izaslanika EU Volfganga Petriča.
Srpsku delegaciju predvodio je potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, a u njoj su, pored ostalih, bili Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović.
Albansku delegaciju činili su Hašim Tači, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Ibrahim Rugova i drugi.
Naime, do poslednjeg trenutka nije bilo sigurno da li će srpska delegacija otputovati u Francusku, pošto su se među albanskim pregovaračima našli i predstavnici OVK.
Najteži udarac srpskoj delegaciji bilo je postavljanje na čelo albanskog tima Hašima Tačija, vođe OVK, čoveka koji se u Srbiji nalazio na poternici...
“Sa Rugovom i Fehmijem Aganijem moglo je da se razgovara, oni su bili fleksibilni. A u Rambujeu se umesto Rugove pojavljuje Tači. Zverka. Čovek tri puta čeličniji od Rugove”, govorio je Milan Komnenić, predstavnik ispred SPO u srpskoj delegaciji.
I albanski šef diplomatije Paskal Milo bio je raspoložen da se umeša u pregovore u statusu posmatrača, ali za srpsku stranu to bi bilo previše. Domaćini Francuzi odbili su Milovo učešće, podsetio je Nedeljnik u sećanjima na pregovore u Rambujeu objavljenim pre dve godine.
Srpski i albanski delegati bili su smešteni na dva različita sprata. Komunikacija se vodila preko posrednika, koji su izjavljivali da im je „i trčanje sa sprata na sprat jednostavnije nego letenje iz Prištine za Beograd".
Zapadne diplomate širile su optimizam za okončanje pregovora izjavljujući da su slučajni susreti Srba i Albanaca pristojni i da je pitanje vremena kada će početi direktan dijalog.
“Dešavalo se da se sretnemo” priča Ljuan Koka, član srpske delegacije. “Susreti su bili kulturni. Znali smo ko je na kojoj poziciji i o tome se nije diskutovalo. Stajao sam jednom sa Tačijem. Video je da se zovem Ljuan, obratio mi se na albanskom, ja sam mu odgovorio u dve-tri rečenice, i to je bilo sve.”
Članovi dve delegacije samo su jednom zajedno sedeli za stolom. Na čelu je sedela američki državni sekretar Madlen Olbrajt. Mediji su je tih dana predstavili kao „novog Holbruka", koji je u Dejtonu pustio evropske diplomate da „se igraju" ne bi li zatim preuzeo palicu i rešio stvar. Tako nešto se očekivalo i od Olbrajtove.
U Rambujeu je postojalo devet prstenova obezbeđenja.
“Tačno smo znali kad Madlen Olbrajt dolazi, poremete se veze, polude mobilni telefoni”, govorio je Koka. “Pred kraj prvog dela pregovora, 16. februara, bio mi je rođendan. Hteli smo malo da olakšamo situaciju, da porazgovaramo opuštenije sa tim ljudima.
Ratko Marković je rekao da imamo člana delegacije kome je rođendan i da ćemo prirediti mali koktel. Bila je malo prijatnija atmosfera. I zapevalo se. Sećam se da je Madlen Olbrajt rekla: Baš volim partizanske pesme. Ali ako ovo ne prihvatite, bombe će da padaju.”
Podsetimo, svečanom otvaranju pregovora prisustvovali su i kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk, a zvanično je otvorio francuski predsednik Žak Širak. Posle 17 dana i samo jednog zajedničkog susreta dve delegacije, kosovski Albanci su, uprkos snažnom otporu predstavnika tzv. OVK, načelno prihvatili sporazum.
Delegacija Vlade Srbije je isto tako načelno prihvatila predlog, ali uz uslov da se ne dozvoli prolazak kroz zemlju trupama NATO i da međunarodne snage na Kosovu budu pod okriljem UN-a.
Na osnovu zahteva Kontakt grupe pregovori su nastavljeni 15. marta 1999. u Parizu. Ta runda pregovora okončana je neuspehom, odnosno delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.
Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, dok je državna delegacija Srbije potpisala predlog političkog sporazuma pod nazivom Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.
Nije uspeo ni treći pokušaj, 22. marta 1999. godine, a dva dana kasnije, 24. marta, NATO-a je započeo bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.
Bombardovanje je okončano 9. juna, kada je u Kumanovu (Makedonija) potpisan Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji između VJ i Ujedinjenih nacija o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i ulasku međunarodnih mirovnih trupa na Kosovo.
(Kurir.rs/Tanjug/Nedeljnik/Foto: Youtube Printscreen AP)