Dalibor Stanojević, umesto da kao 18-ogodišnji mladić otputuje u inostranstvo, dobrovoljno se prijavio da služi vojsku. Svoju mladost je ostavio na Kosovu i Metohiji 1999. godine, kada se borio i krvario za svoju zemlju, zadobio povredu, bio otet...
"Bio sam najmlađi. U martu sam otišao u Leskovac. Nakon toga su proglasili ratno stanje stavili nas u autobus, rekli su nam da idemo na vežbu. Kad smo bili blizu Kosova, podelili su nam municiju, nije imalo nazad", ispričao je on u ispovesti za Kurir televiziju.
Sledećih 15 meseci proveo je na Kosovu. Sa samo 19 godina proživeo je pakao rata.
"Sam sebi sam rekao da moram da se borim. Na tim borbenim linijama nema nikog. Ili ćeš sam sebe da spasiš i oko sebe, drugi nema niko", seća se on ratnih strahota sa Košara iz kojih je izašao sa ranom od gelera.
I dalje živi sa njim, jer su ga lekari posavetovali da je najbolje da ga ne dira.
Kaže da je najveći strah osetio kada su njega i njegove saborce zarobili Albanci. Nosili su hranu u Svinjare, kako kaže kroz mesta gde srpska noga nije prošla 40 godina.
"Tu smo sedam dana bili zarobljeni, posle je izvršena razmena. Bilo je njihovih oko 120 u našoj četi. Bila je razmena, da se puste njih 120 da bi nas pustili", prepričava Dalibor.
Heroja sa Košara i dalje progone slike sa ratišta.
"I danas mi se dešava da sanjam, imam košmare", otvoren je Dalibor.
Da probleme nema samo u snu, nego i na javi, potvrđuje nam pričom o neotkupljenom stanu iz Kolubare. Kaže, ne beži od toga da plati sumu od 9.000 do 12.000 evra, ali ne želi iz svog stana.
"Borim se za sebe, ne želim da dam nešto gde su moji roditelji živeli skoro 50 godina. Nemam gde, na ulicu?", navodi on za Kurir televiziju.
Kolege sa ratišta i motociklisti dali su podršku Daliboru, koji u jedan glas ponavljaju da heroje treba da poštujemo dok su živi!
Ako možete da pomognete Daliboru Stanojeviću, na Ime Vladimir Stanojević otvoren je žiro račun 160-0800100121685-57.
(Kurir.rs)
Bonus video: