Prošlo je tačno 13 meseci i 13 dana otkako je mladić iz Šapca Milan Mišković nestao u svojoj 24. godini.
Tačno u dan članovi njegove porodice znaju da kažu kad ih pitate koliko je vremena prošlo od tog tragičnog događaja posle kojeg mu se gubi svaki trag. Jer njegova porodica upravo toliko živi ujedno u agoniji i nadi, bolu i verovanju da će se njihov Mića, njihov lav, odnekud pojaviti.
A Milana nema od tog 16. marta 2020. godine kad je krenuo u ribolov sa svojim drugarom Ilijom čije je telo pronađeno mesec dana kasnije. Ušli su u čamac, krenuli Dunavom u Slankamenu i više niko nije video Milana.
U bolnoj ispovesti, posle više od godinu dana od njegovog nestanka, Milanova sestra od ujaka Ivana Prokić priča o teškom periodu koji i dalje traje, nedostajanju i nadi da je njen bata živ.
- O njemu se ništa ne zna 13 meseci, kao da dete nikada nije ni postojalo, psihički je jako teško. Na sve nas je njegov nestanak jako loše uticao. Milanova majka je psihički nestabilno i jako loše. Naša baka nije uopšte dobro, ima Alchajmera, ali joj se stanje dodatno pogoršalo otkad se sve desilo. Donekle sam izgubila nadu, ali se uvek neki tračak vrati jer i dalje ne znamo šta se dešava - započinje Ivana.
Kako kaže, sve i da je ono najgore, bilo bi im lakše kada bi makar znali istinu.
- Što bi naša baka rekla: "Bar da imamo kome na grob da odemo". A mi nemamo ni to - kaže mladićeva sestra.
Šta se tačno desilo tog kobnog dana možda će zauvek ostati misterija. Ipak, kako Ivana priča, Milanu i njegovom drugu Iliji je neko, kad su krenuli čamcem da bacaju mrežu, rekao: "Deco, nemojte, duva jak vetar".
- Milan je iskusan, rekao je da će samo pokušati, da će se brzo vratiti ako ne uspeju. I tu im se gubi svaki trag. Kad je čamac pronađen počelo se sa nekim nelogičnostima. Prvo je bilo da je pronađen u jako čudnom stanju, a nama je bilo čudno kako je čamac pronašao baš neki Milanov drug. Jedan deo čamca je bio zaboden u pesak - navodi sestra.
Ivana kaže da je to tehnički jedini što znaju prisećajući se prvih dana Milanovog nestanka.
- Drugog dana po Milanovom nestanku su njegov otac i moj otac krenuli u potragu. Svi smo se odmah angažovali. Za sve ovo vreme, u svašta smo posumnjali, pa čak i da je ubistvo u pitanju i to zbog Ilije, koji je imao podebeli dosije. Milan je želeo da mu pomogne, da ga izvuče, da dečko stane na noge. Sumnjali smo i na to da se Milan našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Čak se nadamo i da je zaštićeni svedok zbog Ilije - navodi Ivana.
Porodica je pomišljala i da će se Milan odnekud pojaviti, pa i to da ga neko drži zatočenog kako bi namirio neki Ilijin dug.
Njih dvojica se, inače, znaju od detinjstva, bili su komšije i odrastali su zajedno. Iako ih je život na neko vreme odvojio, drugari su se ponovo povezali.
- I nama sve to deluje kao neki film. Posle 13 meseci imam periode kada ne želim da verujem da je tako nešto moguće, ali se trudim da što manje razmišljam o tome jer onda to ide u nedogled i ne budem psihički okej, što moje četvoro dece osete iako znaju o svemu i vole Milana više od bilo koga - kaže mladićeva starija sestra.
Sin jedinac
Kaže i da je najteže Milanovoj majci.
- Milan je sin jedinac i baš dugo nije mogla da ima decu zbog zdravstvenih problema. Jednom nedeljno me pozove, pa se isplače, a ja pokušavam da joj dam tu nadu, pa joj kažem da samo veruje u to da će se vratiti - priča sestra.
Ivana ističe i da bi samo volela da joj stigne poruka od brata.
- Bilo kome od nas... jedna poruka. "Dobro sam", samo da znamo da je okej, gde god da je - zaključuje Ivana.
Inače, za sve ovo vreme, porodica od policije nije ništa novo saznala. Iz MUP-a kažu da i dalje nema nikakvih informacija u vezi sa nestankom mladića.
(Kurir.rs/Telegraf)