U MODU SE VRAĆAJU STARINSKE, SEOSKE BAŠTE NAŠIH BAKA: One su gajile ovo DIVNO cveće i vodile se JEDNIM pravilom!
Starinske bašte naših baka pamte se po predivnim mirisima. Gajile su neobično, lepo i jednostavno cveće u starim, pohabanim loncima.
Takvi lonci su sada u modi, ali sama iskustva i bakina pravila za negu bašte i gajenje cveća polako nestaju.
Naše bake su znalački pravile svoj rajski vrt iako se nisu mnogo bavile cvećem. Imale su mnogo drugih poslova, pa su uglavnom gajile biljke otporne na sušu, na razne bolesti i štetočine i nisu imale veliku potrebu za održavanjem, prihranjivanjem i navodnjavanjem.
Pre nego što su se na tržištu pojavile biljke hibridi sa velikim cvetovima i uglavnom bez mirisa, bašte su krasile sorte biljaka koje danas polako nestaju. Starinske bašte su bile omalene, uglavnom skoncentrisane pored zida kuće, ili uz neku ogradu ili stazu. Cveće je uvek cvetalo od proleća do jeseni. Pa iako se ponekad našla i koja travka, kao na primer poponac, maslačak ili bela rada, bašta je opet izgledala čarobno iako nije bilo pod konac.
Te stare sorte danas je teško naći. Iako ćete do njih najpre doći u nekom selu, sve češće se mogu kupiti i na pijacama. Ne može tačno da se kaže da su to stare i retke biljke, naprotiv, tržište je njima preplavljeno, ali to su hibridi koji su usmereni na razvijanje što većeg cveta.
„Ovakav tip bašte „seoska bašta“, prilikom rasporeda cveća zahteva samo jedno pravilo, a to je da se više biljke sade nazad, a niže napred. Oblikom cveta treba da se postigne dinamičnost dok se bojom postiže razigranost cele kompozicije. Biljke koje su najčešće krasile bašte naših baka su: božur, petlova kresta, jagorčevina, lepi dečko, muškatla, zevalice, dragoljub, snežne kugle. Takođe, u baštama su bile nezaobilazna ruže, delfinium, prkos...“
Božur (Paeonia officinalis)
Ovaj cvet spada među najlepše perene koje krase stare bašte. Biljka koja voli osunčanu stranu sa dovoljno vlage u zemlji cveta u aprilu i maju sa bogatim velikim crvenim, roze ili belim cvetovima. Cvet traje svega nekoliko dana i ubrzo se osipa. Božur se koristi uz ivicu bašte ili kao soliterna perena.
Jagorčevina (Primula sp.)
Niska perena čiji je cvet među prvim vesnicima proleća. Danas su toliko uznapredovali hibridi da je potpuno potisnuta stara sorta sa sitnim, tamnoljubičastim ili belim cvetovima. Dobro podnosi hladnoću, lako se razmnožava i često se mogla naći da cveta u travnjaku ili na popucalom kamenu.
Lepi dečko (Impatiens balsamina)
Još jedna vrsta koja je malo zastupljena u baštama. Kako bi njegova neobična arhitektura došla do izražaja sadi se u grupama. Cvetovi se pojavljuju u pazuhu listova bele, roze ili ljubičaste boje. Interesantna je kombinacija sa travama kao što je to Festuca ili pampas trava.
Petlova kresta (Celosia cristata)
Atraktivna jednogodišnja cvetnica cveta od juna pa sve do prvih mrazeva. Stvara seme u velikim količinama, stoga se i samo rasejava. Ima neobičan cvet u obliku petlove kreste, pa je zbog toga dobila takav naziv. Osnovna boja je crveno-roza. Kombinuje se sa nekim nižim cvećem kao što je to drečavožuta kadifica ili dragoljub.
Muškatle (Pelargonium sp.)
Nezaobilazno cveće i nekada i danas krasi terase i bašte. Muškatle su višegodišnje biljke čija je osnovna boja cveta crvena. Najomiljenije su puzave muškatle koje se najčešće stavljaju na prozor, ali takođe postoje muškatle koje nisu puzave. One se mogu saditi i u saksiju, ali i u zemlju. Ako se odvoji jedna manja površina na kojoj će se posaditi samo muškatle, taj deo bašte će biti od proleća pa sve do jeseni u cvetu. Da bi muškatle uvek cvetale potrebno je redovno uklanjati precvetale cvetove i podmlađivati ih u jesen.
Zevalice (Antirrhinum sp.)
Bile su jako interesantne seoskoj deci. Pritiskom na donji deo cveta otvara se gornji pa su po tome dobili ime. Uglavnom su jednogodišnje, međutim, ako rastu na nekim zaštićenijim mestima, onda mogu da izdrže period hladnog vremena. Sade se u grupama kako bi njihovi relativno mali cvetovi došli do izražaja.
Dragoljub (Tropaeolum majus)
Stari dobri dragoljub je gotovo zaboravljeno cveće. Raste kao puzavica, pa se zbog toga možda manje koristi u bašti, jer mu je potrebna veća površina. List mu je skoro okrugao sa izraženom nervaturom. Cvet je crvene ili narandžaste boje. Često se sadi uz ivicu staze ili uz kuću.
Snežne lopte (Viburnum opulus)
Ovo je nekada bila omiljena drvenasta višegodišnja biljka. Njen naziv opisuje izgled cveta koji se pojavljuje u proleće. Mali broj cvetova je sakupljen u jednu kuglu koja podseća na snežnu loptu. Orezivanjem može da se postigne da raste kao žbun ili drvo. Po cvetanju ju je potrebno orezati kako bi na vreme formirala nove pupoljke za narednu sezonu. Kombinuje se sa drugim šibljem kao na primer sa žutom, punom kerijom ili jorgovanom.
(Kurir.rs/A.M./Agromedia.rs)
Bonus video: