Jedna od najlepših srpskih glumica otkriva u razgovoru za Kurir hoće li biti nastavka serije "Tajna vinove loze", ali u čemu uživa kad ode u svoj rodni grad
Vanju Nenadić publika je zavolela u jednoj od njenih prvih uloga na malim ekranima u seriji "Biser Bojane", a ubrzo su usledile i zapažene role u "Tajkunu" i "Tajnama vinove loze".
Mlada glumica u protekloj sezoni postala je član Beogradskog dramskog pozorišta, a za Kurir govori o predstojećem prazniku i dve nove predstave na Krstu - "Baal" i "Divlje meso".
Kako ćete provesti Prvi maj i Uskrs u ovim specifičnim uslovima?
- Poslednjih nekoliko godina u Sombor dolazim uglavnom poslom, što baš i ne raduje moju porodicu, jer me retko viđaju, tako da ću ovo vreme iskoristiti da budem s njima. Radujem se somborskom zelenilu i našem kanalu, vožnji bicikla, druženju sa Lanom i Fićom i mojim prijateljima.
Kako pamtite uskršnje praznike kad ste bili dete? Da li se nešto danas promenilo ili mu se radujete kao svako dete?
- Nestrpljivo smo uvek čekali praznike, a za Uskrs posebno farbanju jaja i pripremi gnezda od trave očekujući poklone od zeke. Vojvođanski običaj kuvanja šunke za uskršnji doručak čini taj praznik još posebnijim. Volim svemu da se radujem kao dete, a prilike kao što su ove, gde mogu da budem sa svojim najbližima, cenim sve više.
"Divlje meso" je publika sjajno publika.
- Tekst Gorana Stefanovskog, kad se pročita bez ikakvog igranja i bez glumaca, već ostavlja veoma snažan utisak. Pre 40 godina, kada je napisan, on je bio strašno popularan, ne znam koje pozorište ga nije radilo. U čitavom komadu se prožimaju teme koje su uvek aktuelne, a u ovom trenutku sam sigurna da će biti aktuelne jos 100 ili 200 godina. Sve te teme su veoma životne, obuhvataju i dobro i zlo, ljubav i mržnju, usamljenost, izdaju, mladalačku ambiciju...
Tema predstave je raspad jedne porodice. Ko je krivac što nam se porodica kao nukleus društva raspada?
- Porodica uvek treba da bude baza. Mi smo konstantno pod raznim pritiscima, kako odrastamo sve više i više, pogotovo u današnjem društvu i okolnostima. Treba ostati vrlo čvrsto na zemlji da se odoli nekim stvarima i da budeš svestan šta je ispravno, a šta ne.
Kakav je Jagoš Marković kao reditelj, šta ste naučili iz dve saradnje s njim?
- Najviše volim da radim s Jagošem, mislim da je to već poznato. On je čovek koji živi za pozorište. Iz takve jedne energije ne može da se ne rodi nešto dobro. Samim tim i saradnja s nama, mladim glumcima, i sa ostalim kolegama uvek je vrlo plodonosna. Ima takvu energiju da nikada ne možeš da ideš ispod njegove, tako da na svakoj probi dajemo trista posto sebe. To je za mladog glumca jako izazovno, i strašno mnogo od njega može da se pokupi i da se nauči jer on daje mnogo, na nama je samo da primamo to i da reagujemo.
Zadesila vas je korona pred premijeru predstave "Baal", kako se to dogodilo?
- Mene i mog kolegu Miloša Petrovića Trojpeca samo pet dana pre premijere je uhvatila korona. Imala sam blaži oblik, ali ni danas nisam sigurna kako sam se zarazila.
Igrali ste i u telenoveli "Tajna vinove loze", koja se ponovo reprizira od ponedeljka u 21 sat na Superstar TV, ali i seriji "Tajkun". Šta ste naučili iz tako dva različita projekta?
- Moje mišljenje je da je svaki projekat za glumca dobar iz nekog razloga, ili ja bar tako posmatram stvari. Iz svega uvek izvučem nešto dobro. Ovo su dva projekta totalno različita i u glumačkom i u scenarističkom smislu. U "Tajnama" sam svakako imala mnogo veći zadatak, najviše sam naučila da brzo reagujem, da se prilagođavam i, na kraju krajeva, da sama utičem na neke scenarističke delove. Imala sam veću slobodu, ali i veću odgovornost.
Da li ćemo vas gledati u nastavku?
- "Tajne vinove loze" jesu u pripremi i u planu, a za "Tajkuna" mogu samo da se nadam.
Kurir, Ljubomir Radanov
Bonus video: