Život piše romane, a neretko su to veoma tužne priče. Jedna takva dolazi iz Pariza. U glavnoj ulozi jeMilovan Marković (74), rodom iz Kovina. Kada je davne 1975. godine došao u Francusku, nije mogao da sluti da će živeti ovako teško.
Od prvog dana u Francuskoj ovaj vredni Srbin je počeo da radi. Kao i većina naših, zaposlio se u građevini obavljajući poslove renoviranja stanova i unutrašnjih radova. Imao je porodicu, stan i automobil. Još davne 1982. iznajmio je garažu u podzemnom parkingu i tu ostavljao automobil, ali i alat i sitan građevinski materijal.
Otišao je u penziju koja mu je bila mala jer je, kao i većina naših ljudi, mahom je radio "na crno". Zbog male penzije nastavio je da radi koliko je mogao da bi preživeo.
Milovana je zatim zadesio veliki zdravstveni problem - izliv krvi na mozak. Jedva je preživeo, ali je nakon izlaska iz bolnice izgubio sve. Usled narušenog zdravstvenog stanja, nije mogao više da zarađuje i vrlo brzo je ostao bez stana, automobila…Ostala mu je samo garaža gde se preselio i nastavio da živi. Zatražio je od opštine stan, ali bez uspeha.
Od 200 evra penzije nije imao ni za šta osim za hranu. Prijatelji nijednog trenutka nisu posumnjali da mu se život tako promenio. Skromni Milovan je to veoma vešto krio jer ga je bila sramota. Alkohol ne konzumira.
Dani, nedelje, meseci i godine su prolazili i Milovan je živeo sve teže. Iako se veoma sporo kreće, svakog dana mora po nekoliko puta da izađe iz parkinga pešice da bi kupio hranu i uzeo malo svežeg vazduha. Nikad nikog nije uznemiravao, a ljudi koji u toj garaži parkiraju automobile već su ga upoznali. Milovan živi u garaži bez struje i vode, a spava na improvizovanom krevetu od kartona. Ipak svakodnevno odlazi do javnog kupatila gde se kupa.
Marković je umalo ostao i bez garaže. Pre izvesnog vremena njen vlasnik je zalepio natpis na kome je pisalo da će 28. aprila u 11.30 garaža biti ispražnjena i brava zamenjena. Tada je Milovan prvi put ispričao svoju priču prijatelju Miroslavu Miši Živanoviću koji je brže bolje alarmirao određena udruženja u Parizu. Njih dvadesetak su se okupili tog 28. aprila i sprečili iseljenje prijatelja.
Jedno od tih udruženja je kontaktiralo medije i članak je izašao u pariskom listu "Le Parizijen". Posle te objave reagovala je opština Pariza koja je rekla da će se potruditi da Milovanu nađe smeštaj.
Međutim, Milovan svakog dana živi u neizvesnosti i strahu da će biti izbačen.
(Kurir.rs/Svi Srbi u Parizu)