NEMIRNA PROŠLOST, KRHKA SADAŠNJOST, NEIZVESNA BUDUĆNOST Sto godina postojanja Severne Irske obeleženo podelama i sukobima
Severna Irska danas slavi stotu godišnjicu postojanja, a neuspešni napori organizovanja obeležavanja pokazatelj su pukotine u srcu britanske pokrajine.
Otkako je Irska oslobođena britanske vladavine 1921. godine, postojanje Severne Irske je kontroverzno i u središtu često krvavog sukoba zaraćenih frakcija.
Oko nemirne prošlosti pokrajine, krhke sadašnjosti i neizvesne budućnosti beskrajno se spore probritanski unionist i republikanac koji favorizuju uniju sa Irskom.
Ipak, takmičenje bez pobednika ponovo se zahuktava, delimično zbog Bregzita.
"Stogodišnjica Severne Irske po svojoj prirodi izaziva podelu i ne može da čini ništa drugo nego da izazove podelu", rekao je Džonatan Everšed, istraživač sa univerziteta u Korku.
"Jednostavno ne postoji način obeležavanja (godišnjice) Severne Irske na pomirljiv ili uključiv način", rekao je za AFP.
100 godina sukoba
Severna Irska stvorena je 3. maja 1921. kad je irsko ostrvo podeljeno na dva dela nakon irskog rata za nezavisnost.
Severna Irska imala je moćnu protestantsku probritansku većinu, ali i veliku demografsku skupinu proirskih katolika koji su želeli zajedničku sudbinu u novoj slobodnoj irskoj državi koja je na kraju postala punopravna republika.
Do danas republikanci često zovu Severnu Irsku "severom Irske" i stvaranje pokrajine "podelom" - podržavajući ukorenjeno uverenje o nezakonito nametnutoj granici.
Sa kuća severnoirskih republikanaca, odnosno nacionalista, vijore se trobojne irske zastave - signal da se identifikuju kao građani Irske koje je okupirala strana sila.
S druge strane unionisti u svojim enklavama vijore zastave Union Džeka, murala sa prikazima britanske kraljevske porodice i britanskih oružanih snaga, oznaka veza sa matičnom Britanijom.
Ovo je duboki rascep u srcu Severne Irske - rat oko toga treba li ona uopšte legitimno da postoji i postoji li, koji je pokrenuo 30 godina gorkog sektaškog sukoba poznatog kao "Nevolje".
Poginulo je oko 3.500 ljudi pre mirovnog sporazuma 1998. godine, a iako je nasilje jenjavalo, podele su ostale u naporima da se pokrajina približi Irskoj ili matičnoj Britaniji.
U tom kontekstu dobitak svake strane je gubitak druge strane, čime se održava gorki krug političkog neprijateljstva i optuživanja.
"Podela i legitimitet Severne Irske ono su što predstavlja sukob u Severnoj Irskoj, a stavovi o tome nepomirljivo su oprečni", rekao je Everšed.
Kontroverze
Britanska kancelarija za Severnu Irsku obećala je da će proslava stote godišnjice "istaći snagu i lepotu različitih perspektiva i identiteta" u pokrajini i ostatku Velike Britanije.
Događaji se, pak, nužno zasnivaju na premisi da je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva sa kraljicom Elizabetom II na čelu.
Među planiranim događajima je da se "stogodišnja ruža predstavi Njenom Veličanstvu kraljici za njen vrt", što verovatno neće razveseliti gorljive republikance.
Program uključuje događaje sa maslinovim grančicama čija je svrha da obuhvate nacionalističku zajednicu, uključujući zajedničku misu i osnivanje uključivog "zajedničkog fonda istorije".
Dve najveće republikanske stranke u Severnoj Irskoj - Šin Fejn i SDLP, bojkotovale su odbor za planiranje događaja.
"Neće biti proslave podele koja je izneverila stanovnike ovog ostrva", rekla je prošle godine Mišel O'Nil, čelnica Šin Fejna.
Suprotno tome, neki unionisti, čini se, nezadovoljni neutralnom retorikom britanske vlade osnovali su odbor za proslavu sa "mapom puta prema narednih 100 godina Severne Irske".
"Unionisti i nacionalisti različito shvataju prošlost, obeležavaju različite stvari i čine to različito, a zato što imaju oprečne vizije političke budućnosti", rekao je Everšed.
Budućnost na kocki
Stogodišnjica se obeležava u vreme kada je budućnost Severne Irske još neizvesnija i sve žešće osporavana.
Unionisti su izgubili istorijsku kontrolu nad regionalnom i nacionalnom parlamentarnom moći, dok je izlazak Britanije iz Evropske unije radikalno izmenio međunarodni status Severne Irske.
Kada se u januaru završilo prelazno razdoblje nakon Bregzita, novi "protokol" za pokrajinu je stupio na snagu, s proverama u severnoirskim lukama gde se sprovode carinska pravila EU-a.
Početkom aprila izbili su neredi koji su proizašli iz unionističke zajednice i među velikim vernicima koji smatraju da protokol ugrožava njihov identitet.
Prva ministarka Arlin Foster najavila je prošle nedelje ostavku.
"Mislim da je stogodišnjica Severne Irske poprilično nesrećna", rekao je Everšed.
"Unionizam dočekuje stotu godišnjicu države izgrađene po njegovoj sopstvenoj ideji, ali u kojoj se više ne oseća (...) sigurnom, dok su republikanci prisiljeni suočiti se s time da granica kojoj su se suprotstavljali 100 godina još uvek postoji".
Kurir.rs/Jutarnji list