Primarijus na odeljenju za anesteziju i intenzivnu medicinu u bolnici "Grac 2" Natalija Cokić proglašena je za "ličnost godine" u austrijskoj pokrajini Štajerskoj, a ovu laskavu titulu izborila je između 555 poznatih ličnosti koje su kandidovane ovoj pokrajini.
"To da se nađete i da budete top 2 u Štajerskoj, to se jednom lekaru ne dešava tek tako", kaže Natalija Cokić koja je karijeru lekara gradi u Austriji od 1992. godine, kada je po završetku medicinskog fakulteta u Novom Sadu otišla u Grac, u okviru programa "gost lekar", i ostala do danas i to u istoj bolnici. .
Ističe da je jedan od razloga za to što joj je pripala titula ličnosti godine to što je bolnica u kojoj radi bilia centralna bolnica za kovid pacijente i da je primila, pogotovo u prvom talasu, najviše pacijenata.
Na mesto primarijusa je stupila upravo na početku pandemije, a kako kaže, njena publika su jedino pacijenti .
Anestezija je, primećuje, dobila veće značenje u jeku pandemije a njen rad se, isplatio i više nego što je, kaže očekivala.
"Broj 1 je obično ili političar ili sportista ili skijaš, ljudi koji su najpopularniji, i onda odjednom - medicinar, a pre svega anesteziolog", navodi i dodaje uz osmeh da se obično čuje za hirurge, ali ne za anesteziologe.
Kada se priseća svojih početaka priča da je zanimljivo da je, kada je kao tek svršeni student došla u Grac, dobila spisak 20 različitih odelenja, među njima odelenje druga hirurgija, neku mešavinu, kako kaže, opšte hirurgije, hirurgije za povrede, traumatologije, i rekla je sebi" to je za mene".
"Nećete verovati i dan danas radim sa tim istim ljudima", priča doktorka.
U Beograd se vratila kako bi završila staž, ali u rodnoj zemlji nije dugo ostala, kaže. Po povratku u Austriju upoznala je profesora sa anestezije koji joj je ponudio radno mesto kao lekaru u službi medicinske sestre na intenzivnom odelenju.
"Onda sam nostrifikovala našu medicinsku diplomu i došla do momenta kada imaš nostrifikovanu diplomu ali ne možeš da radiš kao lekar jer nemaš državljanstvo i to je bio najveći problem pa sam prihvatila još pola radnog mesta dodatno na radiologiji", priča dr Cokić.
Priseća se da je godinu dana radila gotovo dve smene, a državljanstvo je dobila tek posle četiri godine.
"Dobila sam specijalizaciju na anesteziji kod istog tog profesora kod koga sam radila na odelenju i tako sam postala specijalista" objašnjava ona.
Pre dve godine odlučila je da se prijavi za primarijusa na odelenju za anesteziju gde od početka radi, što je, prema njenim rečima bila ispravna životna odluka.
"Rekla sam ako ne pokušam ne mogu ništa u životu da dobijem i ođednom mi se desila ta neverovatna stvar da postanem primarijus i moram priznati srce mi je bilo ogromno, priča dr Cokić.
Govoreći o kovidu 19, napominje da i u Austriji na početku niko ništa nije znao o kovidu i da ih je klinička slika pacijenata ih je svakodnevno iznenađivala.
"Svaki dan gledamo ako ima nešto novo što možemo da preduzmemo da pomognemo ljudima da prežive, sada su šeme lečenja bolje" poručuje ona.
Govoreći o svom obrazovanju u Novom Sadu, kaže da je ponosna na taj Univerzitet jer znanje koje je u Srbiji stekla nije ništa manje od znanja koje steknu studenti u Austriji.
Doktorka poručuje da, ukoliko svako voli ono što uči i ono čime se bavi - uspeh je zagarantovan, na pitanje šta bi je, posle uspeha koji je doživela, usrećilo odgovara da se raduje jedino tome da se pandemija stiša.
"Jednog dana će moja popularnost biti manja i to je ustvari jako dobar znak jer to podrazumeva da smo svi zdraviji i da nam doktora sve manje treba i da razmišljamo gde ćemo da putujemo i šta ćemo drugo da radimo", zaključuje ona.
(Kurir.rs/Tanjug)