Više od dve decenije je prošlo od iznenadne smrti tada devetnaestogodišnjeg glumca Dušana Pekića, koga je proslavila uloga Pinkija u filmu "Rane", a na najveći hrišćanski praznik, baš u nedelju, 2. maja, proslavio bi 41. rođendan.
- Izuzetno mi je drago što su njegov rođendan i Uskrs bili istog dana. To je tako sve povoljno za njega. Pregršt blagoslova. Svi koji su ga poznavali sa žaljenjem ga se sećaju, nedostaje im... Svima nedostaje - počinje priču za Kurir Milunka Tašić, majka glumca Dušana Pekića Pinkija.
Dušan je preminuo 26. marta 2000. godine, pre tačno dve decenije, u Kraljevu, za vreme služenja vojnog roka. Imao je samo 19 godina. U obdukcionom nalazu piše da je smrt nastupila zbog gušenja usled udisanja želudačnog sadržaja.
- Za mene je vreme stalo. Umeo je da bude zabavan. Niste znali kad glumata, a kad je to stvarno on. Voleli su ga. Teško je bez njega, baš teško... Jednom je on bio kod prijatelja, izašla sam nakratko i zaključala! Nisam očekivala da će se brzo vratiti. Kad sam ušla i prišla stanu, sedeo je na stepenicama... Verujte, uvek uveče kad se vraćam kući, imam tu sliku kako čeka na stepenicama - objašnjava neutešna majka.
Dušan se od kolega veoma družio sa Milanom Marićem Švabom, a jedan događaj i danas joj je urezan u pamćenje.
- Jednom je bio u Zemunu i nisam znala da će doći. A on uveče došao sa Švabom, a ulaz bio zaključan. Čula sam kasno noću da neko lupa ispred kuće, pa je prestao. Neko od komšija je otključao.... Ušli su, lupali na vrata. Nisam čula, tako da su jedno vreme bili pred vratima. I sad me duša boli kad se toga setim - zaključuje Milanka.
Dušan je posle vojske planirao da upiše i glumu, ali nije mu bilo suđeno. Film "Rane" Srđana Dragojevića su posvećene generaciji rođenoj osamdesetih, koja je detinjstvo proživela za vreme rata na području bivše Jugoslavije, kada su mržnja i nacionalizam bili na vrhuncu, a produkt svega su mladi ljudi koji su uzor pronalazili na potpuno pogrešnim mestima. I dalje omiljena među mladima je Pinkijeva replika:
"Na kraju smo priče, rođaci, ako se ložite da budete kul, onda sam sigurno vaš idol, a miševi? Ponekad mi je žao što nisam stigao da vidim to inostranstvo, ali, jebeš ga, ne može čovek da stigne sve u životu, smradovi i ovde i tamo, kakve veze ima... E, jedino za tu crnkinju što je nisam karo, to mi malo žao, a za onu Ajfelovu kulu šta mi Kure priča, za nju me, rođaci, zabole patka, keve mi.... Kraj, rođaci, i sve mi se čini da sam prošao bolje od vas."
Kurir /Ljubomir Radanov
Bonus video: