"Nekih davedesetak minuta pre nego što je kolona JNA krenula iz Dobrovoljačke ulice, sa upravo presretnutom depešom Armije BiH, ušao sam u kancelariju generala Milutina Kukanjca, tadašnjeg komandanta Druge vojne oblasti, koji je sedeo sa Alijom Izetbegovićem i šefom Unprofora, generalom Luisom Mekenzijem".
"Stežući u ruci zapis iz našeg centra za prisluškivanje, gde se potvrđuje naređenje Armiji BiH - napad na našu vojsku, obratio sam se Kukanjcu sa željom da mu predam na ruke dokaz šta se sprema. Umesto toga, rekao mi je da naglas čitam šta imam, dodajući da "više nema nikakvih tajni"."
Ovako se tragičnog 3. maja 1992. u Sarajevu i pogibije 42 vojnika i oficira JNA seća pukovnik Ratko Katalina, tada načelnik bezbednosti Druge vojne oblasti u Sarajevu i Kukanjčev pomoćnik za poslove bezbednosti. Pukovnik Katalina otkriva da je "jasno i glasno" iščitao naređenje Armiji BiH pod šifrom "Bosna 1" da se kolona JNA napadne i razoruža na svom putu i da nipošto ne sme stići u kasarnu Lukavica:
"Na sve to, Kukanjac je rekao: "Pa da, oni samo prete", dajući zatim Aliji reč, koji je kazao da je on garancija da se tako nešto ne dogodi. Mekenzi je sve vreme ćutao".
Katalina je tridesetak minuta kasnije ležao nasred Dobrovoljačke, prostreljen dum-dum metkom u leđa. Njegov zamenik Boško Mihajlović, tik uz njega, bio je mrtav. O tih pola sata, između 18 i 19 časova, kada se mogla zaustaviti nesreća koja je zadesila vojnike JNA u centru Sarajeva, pukovnik Katalina razmišlja punih 29 godina.
"Nadao sam se da će Kukanjac posle depeše udariti rukom o sto i zaustaviti formiranje kolone unutar Komande".
Po izlasku iz kancelarije komandanta otrčao je, seća se svakog trenutka naš sagovornik, u centar za prisluškivanje i pitao operatera da li je generalu Aci Vasiljeviću, tadašnjem načelniku bezbednosti JNA u Beograd, preneo depešu pod oznakom "hitno". Dobio je potvrdan odgovor.
"Ništa se nije dogodilo".
"Umesto svega komandovano je ljudima da se ukrcaju u vozila bez ikakvog pripremnog naređenja, bez ikakvog borbenog uputstva. Kao glineni golubovi, vojnici JNA poslati su pred 15 jedinica Armije BiH. Propušteno je prvih 15 vozila sa Alijom, Kukanjcem i Mekenzijem, a onda je cisterna zaprečila ulicu..."
Izetbegović i Kukanjac sedeli su drugom tranporteru UN, a u prvom je bio general Mekenzi. Plan je bio, svedoči naš sagovornik, da treći tranporter preuzme generala Kukanjca na putu za kasarnu Lukavica kada Izetbegović sa Skenderije skrene u zgradu Predsedništva. Međutim, kolona je stala posle 150-200 metara zaprečena od gomile ljudi "koji su pozdravljali predsednika". Među njima se pojavio tada pukovnik Armije BiH Jovan Divjak.
"Izetbegović je Divjaku kazao da propusti kolonu, a Divjak je odgovorio da njega i Kukanjca vodi u Predsedništvo, a ostale namerava da zadrži. Za to vreme uspostavljena je veza Izetbegovića sa Ejupom Ganićem koji je bio u Predsedništvu. Na insistiranje Izetbegovića, Divjak pušta kolonu. Pojavljuje se i tadašnjI ministar policije BiH Alija Delimustafić, koji se, pozdravljajući sve, obraća okupljenim građanima, rečima: "Sve je u redu!"
Kad je kolona ponovo krenula, Alija se, kaže pukovnik Katalina, obratio Kukanjcu: "Sad ste videli da nisam ja komandant te vojske!" Odmah zatim, preko radio-veze se, svedoči nam, čuje upozorenje iz Štaba za rukovođenje akcijom Armije BiH: "Centar govori... niko ne smije proći... samo vozila Unprofora... naređenje, sačekajte svi, svim jedinicama izvršna komanda: Juriš!"
"Opšti napad na vojsku JNA je počeo kada je Alija već prispeo u Predsedništvo BiH. Izetbegović je mogao i imao vremena da spreči najgore. Nemam sumnju u tom, on je lično stajao iza tog masakra. Svi su učestovali u toj klanici nedužnih vojnika, u uskoj Dobrovoljačkoj pojavila se masa napadača, pored TO BiH, tu su bili i "Patriotska liga", MUP-ovci, "Zelene beretke", nekakva "Bosna" i masa raznih "slobodnih strelaca" kao što su Juke, Cace, Ševe, Ćele i drugi. Oni su se prosto utrkivali, ko će više zla naneti pripadnicima Druge vojne oblasti. Tu su bili i Jovan Divjak i Pušina, a pojavio se i zet Alije Izetbegovića. Svi glavni pregovarači bili su na sigurnom".
Na prednjem delu kolone, posle odsecanja vatrogasnom cisternom, prvo je napadnuto sanitetsko vozilo i ubijen pukovnik dr Budimir Radulović, načelnik saniteta.
"Pokušao je, pre nego što će stradati, da ubedi napadače da su oni lekari... Ubijen je iz neposredne blizine, rafalom u glavu, baš kao i pukovnik Miro Sokić i medicinska sestra Normela Šuko. Pored njih, ranjeni su pukovnici Mića Pantelić, Dušan Kovačević. Ubijen je zatim i pukovnik Gradimir Petrović, načelnik tehničke službe, "zelene beretke" su potpukovnika Boška Jovanića isprebijale kundacima, pucali mu u leđa i mrtvog ga ubacili u kabinu vozila", govori, gotovo u dahu pukovnik Katalina.
Prema svedočenju pukovnika Kataline, u zadnjem delu kolone u "kadetu" su bili pukovnici Enes Taso i Josip Ivanović, zatim vojnik, vozač Zdravko Tomović i građansko lice u JNA Ivanka Stankov. Iza njih je bio oklopni transporter UN sa Šveđanima koji je trebao da obezbeđuje kolonu do Lukavice. Transporter se, kaže nam Katalina, okrenuo i pobegao kada je na haubu opela skočio naoružani čovek i sasuo rafale u ljude. Poginuo je vozač Tomović, Taso je teško ranjen, a Ivanka i pukovnik Ivanović su prošli sa lakšim ozledama.
"U mene i Boška Mihalovića, negde na sredini kolone, pucao je, po svemu sudeći, Zaim Zagi Backović. Pukovniku Mihajloviću, zlikovac je sasuo metak u potiljak jer se ovaj pobunio što mene tuče dok ležim na stomaku. Metak u leđa napravio me invalidom. Gledao sam u magnovanju kako neke skidaju dopola gole, nekima su poskidali i pantalone i čizme i tuku, tuku ih sve redom".
Kaže da je siguran da je osnovna greška kod dovođenja Alije Izetbegovića u Komandu JNA bila što je general Kukanjac u objekat propustio i Jusufa Pušinu, ekstremnog pomoćnika Alije Delimustafića, da vidi svog predsednika. O čemu ga je Pušina informisao, niko ne zna.
NAREDBA: U KOLONI SVE PALITI
Pukovnik Katalina svedoči da je, kada je napad na kolonu počeo, najviše komandi iz štaba prenosio Zaim Backović Zagi.
On se već u toku priprema za napad oglašavao radio-vezom - "Poruka od Zagija, naređenje od Zagija za sve jedinice. Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti. Pripremite zapaljive smjese i sve paliti".
ODLUKA
Ustavni sud BiH je 17. januara 2018. godine prihvatio apelacije Bogdane Tomović, majke Zdravka Tomovića, i Gordane Gvozdenović, sestre Obrada Gvozdenovića, vojnika JNA koji su ubijeni u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, i naložio Tužilaštvu BiH da u roku od tri meseca odgovori na prigovore porodica Tomović i Gvozdenović, i da se izjasni zbog čega je istraga u slučaju "Dobrovoljačka" stopirana odlukom nekadašnjeg međunarodnog tužioca DŽuda Romana 2012. godine.
Kurir.rs/Novosti