Suzana Mančić, koju mnogi pamte kao loto devojku bivše Jugoslavije, smatra da su se progonitelji ohrabrili s pojavom interneta i društvenih mreža.
Ceo život imala je horde obožavatelja, a tek početkom digitalizacije prvi put je potražila zaštitu policije. I to je, priča Suzana, tad bila novost. Činilo joj se da policija samo što ne pita "I šta sad mi da radimo?".
"Početkom dvehiljaditih koleginicu i mene je progonio jedan čovek, ozbiljno pretio da će nam oteti decu, osvetiti se, ako se ne upoznamo. Udav je bio, takve učestalosti praćenja da smo se uplašile. Čovek zaista nije bio normalan. Može neko da ti se udvara, obećava brda i doline da budete njegovi… ali ovo je baš bilo preterano i jako ozbiljno. Policija ga je pronašla i onda se smirio. Mladim ženama i devojkama danas je sigurno neprijatno. Ima sve više tih psiholikova. Živimo u ludom vremenu, pa se ljudi ludo i ponašaju. Đavo bi znao hoće li ih i sudske opomene ili kazne zaustaviti. Ljudi svašta nose u svojim glavama", rekla je Suzana.
Danas je to, dodaje, rizik velike popularnosti, za razliku od nekadašnjeg vremena koje je, kaže, bilo puno naivnije. Nije tad bilo mogućnosti da se zvezde prate baš u stopu. Bilo je to, priseća se, vreme pisama i pošte.
"Obožavatelji tad nisu mučili mene, nego mog poštara koji je svaki dan donosio vreće pisama. Dolazili su mi na vrata, spavali su u liftu, ostavljali su ruže zakačene za brisače auta, slali bukete cveća. Sa svima njima uglavnom je razgovarala moja mama jer sam stalno bila na turnejama, nastupima. Mama je bila majstor za međuljudske odnose, odličan PR i znala je s ljudima. Lepa vremena, sigurna", kaže Mančićeva.
Kurir.rs/24sedam
Bonus video: