BEOGRAD - Virus kovid 19 trajno je promenio neke globalne geopolitičke odnose, a neke procese ubrzao, ali najočiglednije je da se ubrzava ekonomski razvoj Kine, jer ova zemlja brže izlazi iz krize nego ostatak sveta, kaže profesor beogradskog Instituta za evropske studije Slobodan Zečević.
On ocenjuje i da će onaj ko prvi vakcinše stanovništvo, ko prvi vrati život i privredu u normalu, biti u ekonomskoj prednosti.
Navodi i da Kina preko vakcina koje stižu u zemlje trećeg sveta pojačava i širi svoj politički i ekonomski uticaj i da je korona kriza, kaže, samo ubrzala procese konfrontacije i povećala tenzije između Kine i SAD.
To, istorijski gledano, podseća na Hladni rat Rusije i Amerike, navodi Zečević u intervjuu za Magazin Biznis i dodaje da je razlika što su sada ove dve zemlje međusobno ekonomski integrisane.
Kina preko vakcina širi "meku moć" u zemlje trećeg sveta, pa i u Srbiju, dok Evropa to ne može da radi, jer nema dovoljno vakcina ni za sebe, smatra Zečević.
Takođe, EU Srbiji zamera neusklađenost spoljne politike sa evropskom, a sa druge strane, ne nudi nam ni maglovitu viziju o proširenju, naveo je Zečević.
Podseća da je Kina čak i prošle godine, kad je globalna privreda bila u padu, imala rast privredne aktivnosti.
"To stvara nervozu kod SAD koje ne žele da dozvole da postanu broj dva, već imaju nameru da sačuvaju svoj primat. Korona kriza je samo na neki način ubrzala procese konfrontacije i povećala tenzije između Kine i SAD. To, istorijski gledano, podseća na Hladni rat Rusije i Amerike, ali ipak ima nekih bitnih razlika u tom sukobu. Ogromna je razlika jer je sada ekonomska razmena i ekonomska povezanost između Kine i SAD velika".
Na pitanje kako je sada tokom pandemije i vakcina, umesto zdravstvenog, postala geopoliticko i ekonomsko pitanje, Zečević kaže da je razlog u želji Kine da svoju "meku moć", preko vakcina ostvari u mnogim zemljama trećeg sveta.
"Recimo, Kina daje Africi velike količine vakcina i na taj način na ovom kontinentu ostvaruje veliki uticaj. Jer, Afrika je takođe zanimljiva, pošto je demografski veoma dinamična. Očekuje se da u jednom trenutku i Afrika krene u ekonomski razvoj. Takođe, reč je o kontinentu koji ima razne sirovine i zato Kina na taj način pokušava da zauzme geostrateški položaj. To isto radi i kod nas, što preko vakcina i medicinske opreme, što preko toga da viškove novca plasira u infrastrukturne projekte".
Zečević dodaje da postoji velika želja kineskih vlasti da se oslobode tih viškova novca i ne drži ih na računima u inostranstvu, jer je to nesigurno, već ih ulažu u infrastrukturu širom sveta.
Njima je to važno, jer tako lakše izvoze svoju robu. A oni bi, naravno, želeli da velike količine njihove robe stignu širom sveta i zato im je važna brzina prilikom izvoza, navodi Zečević.
Podseća da je još u martu 2020. godine stigao prvi avion kineske pomoći Srbiji i da su nam Kinezi čak poslali i stručnjake, doktore koji su nam pomagali u borbi protiv korona virusa.
"Evropa je zbog toga bila jako nervozna i mi, evo, sada vidimo u izveštaju Evropskog parlamenta kritiku zašto se nismo pridružili spoljnoj politici EU, jer oni smatraju da na taj način Kina ovde ostvaruje svoj uticaj", rekao je profesor.
Na pitanje zašto Evropa na taj način ovde nije ostvarila svoj uticaj i da je tek kasnije, i to nakon prozivki, stigao prvi avion evropske pomoći u Srbiju, Zečević kaže: "Preciznije, EU je samo platila transport aviona, što nije mala cifra. Ali, činjenica je da smo mi delimično platili tu medicinsku opremu.
Kako je rekao, preko vakcina Evropa ne može da ovde ostvaruje uticaj, jer oni nemaju dovoljno vakcina ni za sebe.
"Paster je, recimo, bila vodeća kompanija u svetu za vakcinu. Reč je o francuskoj firmi i veliko je razočarenje što ova kompanija nije imala vakcinu protiv kovida. Ali, razlog je i u tome što zemlje članice nisu jedinstvene i što nisu dovoljno ulagale u razvoj vakcine".
Dodaje da je vacina i veliki biznis, pa Evropa očekuje da zaradi od svoje vakcine.
"Apsolutno je tačno da je u oblasti vakcina, Srbija imala neverovatno inovativnu spoljnu politiku. Jedino što bi to moglo da pokvari jeste da se stvarno dokaže da neka od tih vakcina nije dovoljno efikasna. A Srbija je zaista maksimalno uradila što se toga tiče. Uzimali smo vakcine od svih koji su nam nudili, ostavljena je demokratija stanovništvu da svako bira vakcinu koju hoće, ceo sistem vakcinacije odlično funkcioniše", ističe Zečević.
Takođe, naglašava da je naša spoljna politika jedinstvena u Evropi i potpuno originalna.
"Nemamo sankcije prema Rusiji i izbegavamo da izglasamo bilo kakve rezolucije EU, kada je reč o osudama Rusije i Kine", rekao je Zečević, ali je zamerio što Srbija ne glasa za one rezolucije koje se odnose na kršenje ljudskih prava u Kini i Rusiji.
On smatra da je problem i u tome sto za sada od Evrope dobijamo samo maglovita obećanja o proširenju, ništa konkretno. "Drugo, kad je reč o našoj politici prema Kosovu, Republici Srpskoj ili Crnoj Gori, mi uvek imamo kontraefekat. Jer, evropska politika je u tim pitanjima direktno protiv naših interesa. Odnosno, vodeće države su protiv", napominje Zečević.
Dodaje da mi imamo potrebe za investicijama, a da nam EU daje vrlo malo pomoći i da novac koji dobijamo ne može da se poredi sa onim što oni daju Hrvatskoj, Bugarskoj, a to su milijarde evra godišnje.
"A mi, recimo, dobijemo 200 miliona. Zamislite kolike investicije bismo imali mi u oblasti ekologije, koliko bismo ulagali u termoelektrane, kad bismo imali taj novac", naveo je Zečević.
On smatra i da u EU ne znaju šta hoće i da nemaju ozbiljan program za uključivanje Srbije u EU, a da je francuski predsednik Makron "praktično zaustavio politiku proširenja".
(Kurir.rs/Tanjug)