Po NATO verzijama, mnogo puta njima su se potkradale "greške" kada su u pitanju zločini nad našim narodom
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. godine.
Srbija je tog proleća, punih 78 dana, neprestano krvarila. Pojedine vojne intervencije NATO je sprovodio i bez dozvola.
Tokom bombardovanja, napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna.
Nevladina organizacija Hjuman rajts voč, koja se bavi ljudskim pravima, navodi da je poginulo između 489 i 527 civila.
Ako je sudeći po NATO verzijama, mnogo puta njima su se potkradale "greške".
Jedna od takvih desila se upravo na današnji dan, kada je NATO, navodno greškom, radeći po pogrešnim informacijama, pogodio mesta Čajniče, Plašće i Donja Brvenica - 37 osoba je poginulo, a jedna preživela.
Takođe, na današnji dan pre 22 godine avijacija NATO je bombardovala humanitarni konvoj organizacije „Lekari bez granica“ u neposrednoj blizini Uroševca.
Nije to usamljeni slučaj, da je NATO pokušao da se opere "greškom".
Važno je podsetiti na to da je Džejmi Šej, portparol NATO za vreme bombardovanja postao autor konstrukcije "kolateralna šteta". Naime, on je na ovaj način cinično nazivao nevine žrtve NATO projektila. On je izjavljivao i kasnije da je bombardovanje Srbije bilo opravdano. Ta konstrukcija ostavila je brojne tragove u njegovoj biografiji.
Nastradali civili nazivani su kolateralnom štetom, ali da li su zaista to bili?
Da li su raketiranja nekih objekata jednostavno mogla da se ne dese?
Bilo kako bilo, NATO je svaku prekomernu upotrebu sile nazivao, jednostavno - "greškom".
"Greškom pilota" pri proceni sa velike visine i guste magle tako je 28. marta 1999. bombardovan magistralni put za Obrenovac, Umku i Sremčicu i tada je stradalo osam, a povređeno četvoro ljudi. Gađana su tada i naselja Meljak i Stepojevac i na meti su bile privatne kuće. 28 ljudi je ubijeno, a 40 je ranjeno.
"Greškom" je i 28. aprila pala raketa u Kočerinovo kada je 18 osoba poginulo, a 15 povređeno.
Greška im je bila i ono što se dogodilo na današnji dan...
Takođe, još jednom navodnom greškom NATO-a raketirano je područje kod granice između Bosne i Hercegovine i Crne Gore u mestu Grab. Na sreću u ovoj akciji nije bilo mrtvih, ali su bombe do temelja uništile oko 30 kuća.
Najmonstruoznija "greška" sa najviše žrtava bilo je bombardovanje skloništa albanskih izbeglica " 18. maja, kada je nastradalo 149 osoba, od čega 36 dece.
Sve su to nazivali istom rečju, toliko puta pomenutom u ovom tekstu...
Jedan od najsurovijih i najstravičnijih napada NATO-a svakako je bombardovanje putničkog voza 393 na ulazu u Grdeličku klisuru. Tog podneva 12. aprila su ispalili četiri projektila, od kojih su dva pogodila voz u trenutku kada je prelazio preko mosta. Prema zvaničnim podacima, u smrskanim i izgorelim vagonima život je izgubilo petnaest, a povređeno pedeset osoba, među kojima je bilo i dece, ali je izvesno da je poginulo više ljudi, jer ostaci nekih nikada nisu pronađeni.
Jezive slike iz Grdeličke klisure obišle su ceo svet, a komandanti NATO-a su još jednom, bez srama, kvalifikovali pogibiju nevinih ljudi kao kolateralnu štetu.
Tvrdili su da je meta bio most, a da je voz kolateralna šteta, dok je glavnokomandujući NATO snaga general Vesli Klark cinično zaključio da je voz išao previše brzo, a da je bomba bila previše blizu cilja da bi mogla da se otkaže.
Tako su, u svojim - kako su ih nazivali "humanitarnim intervenicijama", koje su za nas prerastale u humanitarnu katastrofu, gađajući civilna mesta i objekte, zastrašivajući narod, neopravdano razarajući... Ubijali su ljude, uništavali porodice i detinjstva onih koji su sa nedoumicom i zbunjeno posmatrali strah svojih najbližih.
Podsećanja radi, odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Činjenica je da je NATO tokom agresije na Jugoslaviju počinio mnoge zločine i prekršio brojne norme međunarodnog prava i Ženevsku konvenciju.
Na našu zemlju bacane su kasetne bombe, osiromašeni uranijum.Na nas su slali hemijsko oružje, kasetne bombe, i druga zabranjena sredstva ratovanja, što je ostavilo izuzetno loše posledice po zdravlje stanovništva, posebno ljudi sa teritorije Kosova.
Poslednje bombe na Srbije su pale 10. juna 1999, a pričinjena je ogromna materijalna šteta. Pod NATO bombama nastradalo je 88 dece.
Kurir.rs / S. T.