Nekoliko dana pred lokalne izbore u Herceg Novom, u ovom gradu se pojavio i predsednik Demokratske partije socijalista i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović.
On je, zajedno bivšim ministrom poljoprivrede, Petrom Ivanovićem, kao i bivšim ministrom sporta Nikolom Janovićem, ali i pripadnicima obezbeđenja, prošetao šetališem na gradskom pristaništu Škver.
Ovo je tek drugi put da je Đukanović “sišao među građane”.
Podsetimo, nedavno se, na veliko iznenađenje Podgoričana, pojavio u šetnji.
Međutim, kasno se predsednik Đukanović setio svog naroda od koga se odavno otuđio i čije probleme više ne može ni da razume. Njegova realnost u kojoj već godinama živi je daleko od Crne Gore i daleko od njenog običnog građanina. Realnost predsednika Đukanovića je na egzotičnim destinacijama na jednoj od kojih je pre manje od mesec dana potrošio 27.000 dirhama (oko 6.500 evra) samo na ispijanje Makalan viskija u private members’ club (VIP klub za specijalne goste). Godišnja članarina kojom se dobija samo prilika da se uđe u ovakve klubove košta 30.000 dirhama (preko 7.000 evra).
Bilo da je to Artz klub ili Clap ili restoran Cipriani, to su mesta gde je predsedniku Crne Gore komforno i gde je svoj na svome.
I dalje uverava svoje biznis partnere da će se povratiti i ponovo zauzdati celu Crnu Goru, te obezbediti “stabilnost” za njihove poslovne kombinacije. I dalje, naravno, obećava crnogorske pasoše belosvetskim biznismenima ovakvog i onakvog profila.
Izjavljuje predsednik Đukanović nedavno da prepoznaje izvesne “demokratske kapacitete” u Demokratama i građanskom pokretu URA slično kako ih je svojevremeno prepoznao kod Darka Pejovića i Pozitivne Crne Gore, pa nam postade Pejović ambasador u Kini. Da li će i oni kod predsednika Đukanovića prepoznati “demokratske kapacitete”, kako sugerišu izvesni centri moći, vreme će pokazati.
Očekuje predsjednik Đukanović pismo sa one strane Atlantika koje menja sve, i koje kazuje da je ponovo baš on taj za Crnu Goru. Nada poslednja umire.
Realnost hercegnovske rivijere je potpuno drugačija. Naši ugostitelji sa strepnjom iščekuju predstojeću sezonu i nadaju se da će uspeti da je prežive i skrpe kraj sa krajem. Neće svojim gostima nuditi Makalan viski od 6.500 evra, već možda i bolju domaću lozovu rakiju koja košta nekoliko evra. Iščekuju most do Lepetana koji bi zaklonio pogled restoranu “Verige” ali i stopirao višemilionski biznis sa trajektima.
Hoćemo li graditi bolju realnost za sve građane ili izabrati imaginarijum, odlučiće Novljani 9. maja.
Predsedniče, oslobodite nas sebe. Pustite građane da traže svoju sreću.
Kurir.rs/Radio Jadran