Zbog globalnog zagrevanja Evropi prete brojne bolesti koje prenose insekti, upozorili su naučnici.
Naime, porast temperature vazduha pogoduje naseljavanju i razmnožavanju komaraca, krpelja i drugih insekata koji prenose bolesti poput encefalitisa, lišmanioze, groznice Zapadnog Nila, denga groznice. Među zemljama koje su posebno ugrožene izdvojena je i naša zemlja, kao i susedna Hrvatska!
Najveći uticaj klimatske promene imaju na takozvane vektorske bolesti. Reč je o bolestima čiji uzročnik izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u prenosniku, odnosno vektoru, a to su insekti, najčešće komarci i krpelji. Njih je sve više i stalno osvajaju nova područja. Kojom brzinom, najbolje ilustruje podatak da svako povećanje temperature vazduha za samo 0,1 stepen Celzijusa širi stanište komaraca i do 150 kilometara na sever.
Među bolestima koje insekti prenose, kako ističu u Institutu za javno zdravlje "Dr Milovan Jovanović Batut", najrasprostanjenija je groznica Zapadnog Nila, pa malarija, čikungunja groznica, denga, groznica doline Rift.
- Jedina od ovih bolesti koja je kod nas registrovana jeste groznica Zapadnog Nila. To je potencijalno teško oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz roda kuleks, takozvanog kućnog komarca. Uzročnik je virus groznice Zapadnog Nila, koji je prvi put izolovan i identifikovan u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. godine. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji virus koji se prenosi insektima na svetu. Rezervoar zaraze su ptice, uglavnom gavrani i čavke. Simptomi bolesti javljaju se 3–14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto inficiranih osoba ovo oboljenje protiče bez simptoma, dok oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Obično pomenuti simptomi prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti (meningitis, encefalitis, meningoencefalitis), a osobe iznad 50 godina starosti i hronični bolesnici imaju veći rizik da obole od težeg oblika bolesti. Bolest se sa zaraženih ljudi ne širi dalje, već isključivo ujedom inficiranog komarca - objašnjavaju u "Batutu".
Kako se zaštititi
Izbegavajte boravak pored reka, naročito rano ujutro i u sumrak.
Nosite odeću dugih rukava i dugih nogavica, koja nije pripijena jer komarci mogu da ubodu i kroz odeću. Nepokrivene delove tela namažite repalentima.
Zaštitite prozore mrežama i drugim sredstvima protiv komaraca.
Boravite u klimatizovanim prostorijama jer niže temperature ne pogoduju komarcima.
Redovno prosipajte ustajalu vodu iz otvorenih posuda na terasi ili blizu kuće i iz podmetača u koje se cedi voda iz saksija za cveće. Ustajala voda pogodno je mesto za polaganje jaja komaraca.
Krpelji su postali vrlo otporni i ne smetaju im čak ni veće oscilacije u temperaturi jer se zavuku duboko pod zemlju.
Čak i vetar može da ih premesti, a možete ih naći i u krošnjama drveća. Kako biste se zaštitili, bilo bi idealno da izbegavate neuređene travnate površine i da u toku boravka u prirodi nosite odeću dugih rukava i nogavica, a po povratku kući obavezno pregledate kožu i kosu.
Prema njenim rečima, posebno treba obratiti pažnju na prevoje kolena, ispod pazuha ili iza ušiju, jer krpelji traže najmekše mesto na koži gde će zariti rilicu.
Ovaj parazit treba da se ukloni u prva 24 časa od uboda kako bi se smanjila verovatnoća eventualnog prenosa bakterije borelije na čoveka i nastanak infektivnog oboljenja poznatog kao lajmska bolest. Odstranjivanje krpelja treba da se obavi pravilno, isključivo mehanički pincetom, vodeći računa da se telo krpelja ne zgnječi, a posle završenog vađenja ubodno mesto mora da se dezinfikuje alkoholom ili nekim antiseptikom.
Doktorka Gorana Isailović, dermatovenerolog, kaže da nam, osim krpelja i komaraca, u ovo vreme najviše prete "klintonka" i insekt poznat pod nazivom pederus. Mesto ujeda ovih buba može da peče, svrbi, boli i otiče, ali za razliku od krpelja i komaraca, one ne mogu da uzrokuju ozbiljnije bolesti.
- Ujed crne mušice, poznatije kao "klintonke", pravi veću rupicu na koži koja jako svrbi. Mesto uboda može dramatično da otekne, a zbog jakog svraba, češanjem se povećava šansa da se toksin prenese dublje pod kožu, zbog čega nastaje infekcija, pa čak i upala potkožnog tkiva. Ukoliko se ubodi nalaze na nogama, pacijenti se žale da ne mogu da se oslone na nogu. Prva pomoć u tim situacijama je krema za smanjivanje svraba, ali nakon toga odmah se treba obratiti lekaru - ističe dr Isailović.
Prema njenim rečima, ubod "klintonke" obično ne izaziva sistemske alergijske reakcije, poput gušenja, a bolni otoci prestaju u roku od nekoliko dana ako se na vreme primeni terapija.
- Bitno je da se ublaži svrab i spreči sekundarna infekcija - kaže dr Isailović. Zato je poželjno da se koriste kreme sa antihistaminikom i antibiotikom – kaže dermatovenerolog.
Prošle godine je bila velika najezda buba pederus, a kako su se zbog otopljavanja one odomaćile u našoj sredini, stručnjaci očekuju da će ih biti u većem broju i ove godine.
- Ovaj insekt napada noću, kao i komarci. Naime, kada sunce zađe, pederus napada isključivo one koji sede pod fluorescentnom svetlošću. Ne ujeda, već ispušta otrov iz tela onog momenta kada neko pokuša da ga se otarasi rukom. Tako se zapravo samo rastrlja njihov otrov po koži i onda nastaje crvenilo. To mesto ubrzo počinje da pecka, posle sedam dana se povlači, a za lečenje se koriste preparati koji lokalno smiruju upalu – kaže dr Isailović i dodaje da pacijenti za opekotinu koju napravi pederus uglavnom misle da je reč o herpesu, s obzirom na to da nema uboda.
(Kurir.rs/A.M./Blic Žena)
Bonus video: