Čuveni francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta umro je na današnji dan, 5. maja 1821. godine, zvanično od raka želuca, što su obdukcijom utvrdili njegovi britanski tamničari.
Ali mnogi, ne samo u Francuskoj, bili su skeptični što je dovelo do brojnih, katkad i živopisnih teorija zavere.
Trovanje
Najraširenija teorija među Francuzima je da su Napoleona godinama sistematski trovali. Počinioci su bili ili Britanci ili Napoleonov pouzdanik, plemić i bivši carski general Parl de Montolon, koga su navodno plaćali francuski rojalisti, burbonci, koji su se protivili Napoleonovom povratku u domovinu.
Naučni dokaz koji podupire tu teoriju trebalo je da bude hemijska analiza uvojka Napoleonove kose, sprovedena 2001, kojom je utvrđeno da je u njegovom telu bilo mnogo arsena.
Iduće godine teoriju o trovanju srušio je naučni časopis "Science et Vie" koji je analizirao 19 Napoleonovih uvojaka ošišanih u različitim razdobljima, iz 1805. godine, pre njegovog prvog poraza 1814. i iz 1821. godine.
Svi uzorci imali su velike količine arsena, od 15 do 100 čestica na milion (ppm), u poređenju s normalnim nivoom od 0,8 ppm. Maksimalna dopuštena količina koja se smatra sigurnom je 3,0 ppm.
Kako se navodi, najverovatniji uzrok je Napoleonov regenerator za kosu. Car je u pokušaju da zaustavi ćelavljenje verovatno koristio proizvode s početka 19. veka koji su tipično sadržavali mnogo arsena.
Klistiranje
Drugi za preranu smrt krive njegove lekare. Kako je tvrdio, forenzički patolog Stiven Karč iz gradskog mrtvozorničkog odeljenja San Francisck, lekari su Napoleonu svakog dana davali klistir kako bi mu ublažili grčeve u crevima i probleme sa želucem.
To, u kombinaciji s redovnim dozama tartarata koji izaziva povraćanje, verovatno je uzrokovalo da je Napoleonu hronično falilo kalijuma. A to, pak, dovodi do opasnih poremećaja u radu srca, smatra Karč.
Veličina pantalona
Američki nacionalni centar za biotehnologiju podržao je 2005. teoriju o raku želuca nakon proučavanja 12 pari njegovih pantalona.
Te pantalone je nosio od 1800. do 1821. godine, a hteli su da utvrde koliko mu je težina varirala u tih 20 godina i kolika je bila u trenutku smrti.
"Pred smrt je bio 10 kilograma lakši što sugeriše tešku progresivnu hroničnu bolest koja odgovara dijagnozi raka želuca", zaključili su autori.
Poslednja britanska smicalica
Napoleonovi ostaci prevezeni su 1840. u Pariz gde počiva u velikom mramornom grobu pod zlatnom kupolom Doma invalida.
Ali ima ljudi, predvođenih advokatom Brunom Roj-Henrijem, koji misle da su Britanci kao oproštajnu podvalu starom neprijatelju zamenili tela i da Francuzi zapravo odaju počast nekom nebitnom čoveku.
Oni najokoreliji, pak, misle da je Napoleon pobegao sa Svete Jelene kao što je ranije pobegao s Elbe i na nekom drugom kontinentu započeo novi život.
Kurir.rs/Hina/24sata.hr