Četrnaest zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku i Francusku, predložile su snage za brzi vojni odgovor koje bi mogle rano intervenisati u međunarodnim krizama, rekao je u sredu visoki zvaničnik EU, dve decenije nakon prethodnog pokušaja.
Ministri odbrane EU zauzeće se za tu ideju u četvrtak na redovnom sastanku kojim će predsedavati visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel, koji je podržao blok zbog nespremnosti da više interveniše u inostranstvu, posebno u neuspelim državama poput Libije.
14 zemalja su Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Nemačka, Grčka, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Slovenija i Španija.
Ideja o kojoj se prvi put razgovaralo 1999. godine, EU je 2007. godine uspostavila sistem borbenih grupa od 1.500 pripadnika koji je spreman za borbu da odgovori na krize, ali oni nikada nisu korišćeni. Te borbene grupe sada bi mogle da čine osnovu takozvanih prvih snaga za ulazak, deo novog zamaha ka većoj odbrambenoj sposobnosti EU.
Od ove godine, blok ima zajednički budžet za zajednički razvoj naoružanja, izrađuje vojnu doktrinu za 2022. godinu i prvi put je detaljno objasnio svoju vojnu slabost prošle godine.
„Borel je uvek govorio da EU treba da nauči jezik moći“, rekao je zvaničnik, pozivajući se delimično na vojnu silu.
Svojom ekonomskom snagom, blok se mogao pohvaliti „mekom silom“ za širenje uticaja kroz trgovinu i pomoć, sa samo ograničenim vojnim misijama širom sveta.
Tradicionalno se oslanjao na NATO pod vođstvom SAD-a u vojnoj akciji, ali su uzastopni američki predsednici, posebno Donald Tramp, zahtevali od EU da učini više za svoju bezbednost, posebno na svojim granicama, čak i ako NATO ostane posvećen evropskoj odbrani.
Britanski odlazak iz EU takođe je dao novu hitnost ambicijama bloka jer se više ne može oslanjati na London. Ali takođe se oslobađa ograničenja koja britanske vlade stavljaju na razvoj odbrane EU, plašeći se stvaranja vojske EU koja slabi nacionalni identitet.
Kurir.rs/Reuters