Nimalo slučajno, pojavio se non-pejper o novom komadanju već raskomadane Jugoslavije. To nije nikakav papir, nikakav dokument, govore njegovi anonimni autori. I nije, zaista. Taj non-pejper je mentalna vakcina za povratak Balkana u devedesete prošlog veka i podsticaj toliko željene, iako još nerealne, balkanizacije sada sklerotične i sporovima uzdrmane Evropske unije. Za samo nekoliko dana, na Balkanu, regionu darovitom za nesreće, svi su vakcinisani tim non-pejperom. Svi pričaju o novim granicama, neki sa strahom, neki sa nadom. Benzin i plamen sve su bliži jedno drugome u Crnoj Gori, u BiH, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji.
Nije teško naslutiti kome danas odgovaraju novi sukobi na Balkanu. Požar bi gasili NATO i Amerika. Bio bi to okidač za odmrzavanje i rešavanje „zamrznutih sukoba“ i na teritorijama koje nisu u strateškom dvorištu ni EU ni Zapada i koje ta sila naziva svojim „unutrašnjim inostranstvom“.
Ubrzo je proizvedena i kosovska non-pejper vakcina. Skriva se i njena laboratorija. Taj, uslovno rečeno, Fajzer non-pejper ne zagovara ujedinjenje Kosova sa Albanijom. „Lekovitost“ ove vakcine je u formuli: Srbija sita, a Kosovo na broju. Specijalni status SPC i njene imovine, srpska Sveta Gora na Kosovu, autonomija četiri opštine na severu, Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima i severno i južno od Ibra... Ali i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ovaj predlog za razmišljanje u Beogradu su na nož dočekali svi koji su i protiv stvarnosti i protiv razmišljanja. Jednako su bučni kao i pre dve decenije, kada su se protivili dogovoru sa albanskom ubedljivom većinom na Kosovu i bili pogonsko gorivo za Miloševićev rat sa NATO alijansom, okončan vojnom kapitulacijom i proterivanjem države Srbije sa Kosova. Sada branioci izgubljenog Kosova prete svakome ko prizna i potpiše da Kosovo i sve na Kosovu nije samo srpsko i samo u Srbiji, veličajući one koji su pre 22 godine izgubili Kosovo! Vakcina protiv ovog autizma neće se proizvesti nikada. Nemoćni su i razum i činjenice.
Srbija ne sme biti talac nerazumnih, ma ko da su oni. Ako ne bude dogovora sa kosovskim Albancima, čega može biti osim nove tragedije?
Budimo realni. Kosovski non-pejper je maksimum onoga što Srbija, eventualno, može da dobije. I maksimum onog što albanska strana, eventualno, mora da prihvati. Niko ne dobija sve i niko ne gubi sve. Jednako zadovoljni i jednako nezadovoljni. To je suština svakog kompromisa. Non-pejper, naravno, nije zvanični predlog ni EU ni SAD, bilo koga. Nije predlog, ali jeste mogući putokaz ka razrešenju kosovskog čvora. Ohrabruje izjava patrijarha Porfirija da Srbi i Albanci moraju da razgovaraju, da razumeju i uvažavaju jedni druge.
Kosovski non-pejper replika je negdašnjeg plana „Z-4“ za Srpsku Krajinu, koji su odbili i vođe Srba u Hrvatskoj, i Milošević, i sve stranke u Srbiji, i vrh SPC, uspaljeni akademici, pesnici, analitičari, medijski urednici... Za prihvatanje plana „Z-4“ bio je samo „izdajnički“ SPO. Jesmo li zaboravili šta je usledilo?
Pamtimo li kako je odgovoreno na odbijanje sporazuma u Rambujeu 1999. godine?
Ne nagrađuje se niko zbog zaborava ili nepriznavanja skrivljenih tragedija. Srbi moraju ostati na Kosovu.