I francuski i ribari sa Džersija osećaju se izdano posle Bregzita i novih pravila i dozvola.
Zora jos nije svanula a luka Kartere u Normandiji je prepuna brodova koji su nešto posle 3 sata ujutru napustili dokove i po mrklom mraku krenuli da se pridruže "armadi" od 60ak brodova iz Šerbura.
Svima su u ušima odzvanjale reči Davida Selama iz francuskog interegionalnog pomorskog direktorata koji im je na hitnom sastanku u ponedeljak rekao da je ostrvo Džersi u rukama "ekstremista" koji žele smrt francuskim ribarima i koriste Bregzit za to.
"Mi želimo mir ali moramo da se pripremimo za rat. Ako želimo da oborimo ribare Džersija na kolena, možemo to da uradimo", rekao je Salem.
Rat još uvek nije bio na pameti Lorenu Blondelu i Mišelu Dušeminu, kapetanu i prvom zapovedniku broda Presk Il. "Mi želimo da nas čuju, da protestujemo a ne da vređamo. Želimo mir", rekli su oni.
Vlasti Džersija "moraju da slušaju", rekao je Blondel. "Ne možemo da radimo sa njihovim novim dozvolama, sa ograničenim brojem dana za ribolov, sa vrstama ribe koje smemo da lovimo. To mora da se promeni", rekao je on lokalnim medijima.
Do 31. decembra prošle godine, kada je Britanija konačno napustila Evropsku uniju, pravo na ribolov u vodama Džersija bilo je regulisano Sporazumom zaliva Granvil za koji su normandijski ribari verovali da će biti i deo trgovinskog dogovora o Brezgitu.
To se nije dogodilo. Francuski vlasnici brodova, koji u vodama Džersija "uhvate" i 80 posto godišnjih prihoda, sada moraju da se prijavljuju za individualne dozvole i moraju da podnesu dokaz da prethodne ribarske aktivnosti u ovim vodama, odnosno da su i ranije tu lovili ribu. Uz prvu 41 dozvolu išao je i čitav spisak novih ogrnaičenja.
"Brodovi koji su korišćeni za hvatanje tri ili četiri vrste ribe, sada mogu da love samo jednu", rekao je Blondel. Nekim ribarima je zabranjeno da love ribu za koju su specijalizovani, drugi smeju da uđu u vode Džersija samo sedam dana godišnje.
Ribarske federacije Normandije i Bretanje udružile su se u sporu oko Džersija kako bi predstavljali interese oko 250 francuskih brodova, 900 porodica i 2000 poslova na kopnu. Sa druge strane, lokalne vlasti u Granvilu i Sen Malu zabanile su ribarima sa Džersija da prodaju svoj ulov na dve lučke pijace.
Međutim, mnogi francuski ribari mislili su da je za rešenje ovog problema potreban mnogo snažniji protest.
Zbog toga su se okupili juče u zoru i krenuli u protest ispred luke na Džersiju. Pridružilo im se i nekoliko brodova sa Džersija koji ne podržavaju politiku ostrvskih vlasti.
Bilo je i izolovanih incidenata - srednji prst i spaljena zastava, ali ribari kažu da oni ne predstavljaju mišljenje većine. Pod budnim okom dva broda britanske kraljevske mornarice, flotila je stigla blizu obala Džersija.
Sa dolaskom francuskih patrolnih brodova, tenzija u vodama Džersija je skočila.
Na Džersiju, koji 9. maja slavi Dan nezavisnosti, odnosno kraj nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, mišljenja su podeljena. Neki su iritirani francuskim "šepurenjem", a drugi imaju razumevanja. "Sve ovo je apsurdno. Sve ovo mi smrdi na administrativno-politička prepucavanja Britanije, Francuske i EU", kaže Elenor iz Sent Heliera.
Smatra i da je britanski premijer Boris Džonson svojim ponašanjem pogoršao situaciju. "Ribarska industrija Džersija i Francuske je mnogo propatila zbog kovida i Bregzita i nadamo se da će naći neko diplomatsko rešenje", rekla je ona.
Majk, taksista, nije oduševljen idejom da se britanski premijer uključuje u "lokalnu" svađu. "Umemo da se brinemo o sebi. Način da se ovo reši je da ljudi civilizovano popričaju a ne da se preti nasiljem", smatra on.
Tokom prepodneva, najavljeno je da će ministar spoljnih poslova ostrva Ijan Gorst porazgovarati sa delegacijom ribara, na čelu sa njihovim vođom Dimitrijem Rogofom. Nekoliko sati kasnije, brod "Normandi trejder" na kome je sastanak organizovan okružili su francuski brodovi.
Vesti nisu bile dobre. "Ovo je budalaština. Ne znam zašto smo uopšte išli da razgovaramo", rekao je Siril Piro, skiper Perla iz Granvila.
Piro je objasnio da vlasti Džersija krive Francusku za sve i da će razgovor o ribolovu u vodama Džersija morati da se prenese na kopno.
"Ako se ništa ne dogodi, rešiće nas se jednog po jednog", rekao je Piro i pozvao francusko ministarstvo pomorskih poslova da ispune svoju pretnju i ostave Džersi bez struje.
Don Tomson iz Asocijacije ribara Džersija kaže da nikoga jučerašnji događaji nisu uplašili ali smatra da je bilo dobro što su na licu mesta bili brodovi britanske mornarice jer se videlo da imaju podršku vlade.
Tomson kaže da zbog Bregzita, britanski brodovi ne mogu da love u vodama EU ali da francuski brodobi mogu besplatno da love u njihovim vodama.
"Velika je stvar ako morate da prodate brod i napustite industriju u kojoj je vaša porodica generacijama. Ovi tipovi suštinski dobijaju dozvole za džabe da love u našim vodama", rekao je on.
Sa druge strane, francuski ribari, koji su se do kraja dana vratili u svoje luke, smatraju da su oni izvukli deblji kraj.
Džersi je naročito bio strog prema mladim ribarima, kaže ribolovac iz Guvila. Neki od njih imaju kredite za brodove u vrednosti od 800.000 evra koje moraju da plate ali kako nisu ranije lovili u vodama ostrva, sada ne mogu uopšte. "Samo žele da ih sklone. To je bukvalno pljačka", rekao je on.
Izvor Gardijana blizak pregovorima kaže da je glavni razlog sukoba lavirint kanala koje su i London i Bregzit otvorili za život van EU.
Od Bregzita, Džersi ima prava da uslovljava ribolov u svojim vodama, ali o tome mora prvo da obavesti London koji pak mora da obavesti Brisel a onda Francusku. "Negde na tom putu, obaveštenje o dozvolama se izgubilo", rekao je izvor.
Tomson, pak, smatra da je sukob daleko od završenog. Ubeđen je da Gorst nije popustio pred francuskim zahtevima. Sa druge strane, i francuski ribari deluju prilično sigurno u svoju poziciju. Žan-Klod Le Vol iz Karterea kaže da će se bitka sada voditi na kopnu.
Le Vol ribari u vodama Džersija više od 40 godina i bio je zgranut kada je dobio dozvolu na osnovu koje sme to da radi samo 11 sati godišnje.
"To je sprdnja, apsolutna sprdnja. Nisu želeli da čuju nijednu našu reč. Mi smo se potrudili da nas čuju. Sada je na vladi da preuzme stvar u svoje ruke i odbrani nas", rekao je on.
Kurir.rs/K.P.