LEKCIJE IZ PROŠLOSTI: Civilizacija Pueblo indijanaca više puta propadala i obnavljala se, a razlog nisu samo klimatske promene
U oblasti gde se spajaju granice američkih država Kolorado, Juta, Arizona i Nju Meksiko, nekada je živeo Pueblo narod. Njihova društva su vekovima cvetala i propadala i ponovo se uzdizala, sve do konačnog kraja posle 800 godina postojanja.
Svaki put kada bi se oporavili, njihova kultura je bila transformisna. Ova promenjiva istorija vidljiva je u njihovoj grnčariji i fascinantnim naseljima od kamena i zemlje koja su stvarali. Neka tri veka, Pueblo narodi su bili organizovani kao matrijarhat.
Kao i druge civilizacije koje su propale, i nestanak ovih društava može se dovesti u vezu sa klimatskim promenama. Ali su Pueblo farmeri često uspevali da preguraju suše i nestašice hrane, što znači da je za njihov konačni kolaps odgovorno još nešto osim klimatskih promena, piše Sajens alert.
Arheolozi su zbog toga odlučili da istraže šta se događalo sa ovim društvima pre 1400. godine. Analizom godova na drvenim gredama koje su korišćene za izgradnju naseobina, naučnici su uspeli da naprave vremensku lentu života Pueblo društava i njihove produktivnosti.
Vrhunci građevinskog perioda "zbijeni" su oko dobrih sezona kukuruza iako tada, u proseku, klimatski uslovi nisu bili ništa bolji nego inače. Novo istraživanje je pokazalo da su se ova društva relativno lako oporavljala posle pada u izgradnji, kao i da je pad proizvodnje često bio povezan sa znacima nasilja koji su otkriveni u njihovim naseobinama.
Slično sistemsko usporavanje može da se pronađe i kod drugih društava, na primer Evrope u neolitu i ono gotovo da nema nikakve veze sa klimatskim promenama.
"Ti znaci upozorenja su šokantno univerzalni i zasnovani na činjenici da je sporiji oporavak pokazatelj gubitka otpornosti društva" na napade, rekao je naulnik sa Vageninen univerziteta, Marten Šefer.
Šefer i njegove kolege smatraju da su ti "napadi" zapravo akumulirane društvene tenzije poput nejednake raspodele bogatstva, rasnih nepravdi i opšteg nezadovoljstva, koji su iscrpeli društvo do te mere da je bilo potrebno samo malo pritiska u vidu nove suše, da društvo kolabira. To se dogodilo Pueblo narodima oko 700, 900. i 1140. godine.
Međutim, krajem 1200ih, kombinacija suše i sukoba naterala je Pueblose da trajno napuste ovu oblast.
"Društva koja su složna mogu da prevaziđu klimatske izazove. Ali društva koja su iznutra rastrzana iz bilo kog razloga - da li su u pitanju razlike između bogatih i siromašnih, rasni sukobi i druge podele, su vrlo krhka baš zbog tih sukoba a onda klimatske promene postaju ozbiljan problem", rekao je arheolog sa Državnog univerziteta Vašington, Tim Koler.
Pueblo narodi su našli način da se razvijaju na drugom mestu, verovatno sa novom dramatičnom transformacijom svoje kulture, a danas njihovi preci žive na plemenskoj zemlji oko praznig naseobina koje su nekada bile centar Pueblo sveta. Njihova istorija bi, kažu naučnici, trebalo da nam bude ozbiljno upozorenje.
Kurir.rs/K.P.