Aleksandar Knežević Knele, idol mnogih mladih kriminalaca devedesetih godina, ubijen je 28. oktobra 1992. godine u hotelu "Hajat".
Žestoki momak sa Voždovca smatra se tvorcem "dizel generacije", a kad je ubijen imao je samo 21 godinu.
Do sada je ispričano mnogo priča vezanih za njegov kratak i buran život, ali manje je poznat njegov nadimak koji je nosio pre legendarnog "Knele".
Zoran Branković Lepi otkrio je u jednom intervju da je Aleksandar Knežević Knele imao i drugi nadimak, koji je nosio od detinjstva, a kad su mu kasnije pričali o nekom "Kneletu" kaže da nije imao pojma da je to on.
- Kad sam došao iz Kruševca meni su rekli: "'E ima tu neki Knele" ne znajući da se radi o mom drugu iz detinjstva. Mi smo ga svi zvali "Bucić" pošto mu je otac bio Buca. Družili smo se kao deca, igrali smo se, igrali smo fudbal... Išli smo svi zajedno na Kosmaj. Otac mu je u to vreme i branio da se druži sa mnom - ispričao je Branković.
Naglasio je da mu je Knele bio kao treći brat, a navodi i da je bio u zatvoru kad je on ubijen.
- Ja rekoh dovedite mi tog Kneleta da ga vidim. Kad dolazi on, sav isečen... Ja rekoh: "Trebalo je da mi kažete da je to Bucić". Družili smo se, dizali smo tegove. Knele i ja smo bili kao braća, spavali smo u jednom krevetu. Knele je bio takav, voleo je da dođe i kaže: "Aj idemo da išamaramo ovog, aj da idemo da otmemo ovo". Imali smo puno akcija. On je meni treći brat. Bio sam u zatvoru kada je on ubijen - rekao je Branković.
Bio je iz naselja Braće Jerković, kojim se ponosio, a kao dečak nije nagoveštavao da će kasnije izabrati put kriminala. U školi je bio odličan đak, vrsni sportista, kao mali je jedva preživeo penicilinski šok, a i dalje se ne zna pod kojim okolnostima je izabrao asfalt. Ono što se zna jeste da je kasnije živeo za taj asfalt i dokazivanje.
Knele je bio sportski tip, redovno je trenirao i voleo je da pesnicama dokazuje moć, svedoči Lepi.
- Bili smo jako mladi, interesovale su nas samo tuče, trenirali smo, tukli se sa drugim krajevima. Radili smo svašta, ništa sad posebno, ali dečački, klinački, prebijali neke ljude, on je obožavao takve stvari - priča Branković.
Knele se prema njegovim rečima nije zaustavljao samo na pesnicama.
- Vremenom, kad je počelo oružje, voleo je da nosi po dva pištolja, voleo je da rani bilo koga, samo da ga rani - priča Lepi.
Kako svedoči Branković, Knele je veoma voleo žene, a one su se nekako lepile za njega. Imajući u vidu da je bio sportski građen, da je pokrenuo takozvani "dizel" modni trend i važio za opasnog momka, devojke su imale toliko interesovanje za njega da i dan danas mnoge tvrde da su bile sa njim ili čak i verene za njega.
- Knele i ja smo imali zajedničke devojke, ali to su bile devojke za veče. One su služile za više večeri, kad zatrebaju, vrtele su se oko nas. Tu su bile bukvalno kad nam koja zatreba. On se jako vezivao za devojke, voleo je lepe devojke, a bio je i sam lep momak, zgodan, imao je foru za njih tako da je imao stalne devojke, a i one povremene koje je privodio - zaključio je Lepi.
Poslednjih meseci života živeo je u beogradskom hotelu "Hajat". Knele je ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima. Naime, 28. oktobra 1992. godine, na podu sobe 331 njegovo izrešetano telo pronašla je sobarica.
(Kurir.rs/Mondo)