Nemačka je danas obeležila sto godina od rođenja Sofi Šol, ikone otpora fašizmu, koja je kao studentkinja bila članice tajnog udruženja "Bela ruža" koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacističkog režima.
Ona i još nekoliko članova udruženja su uhapšeni 1943. godine dok su bacali antiratne letke sa kritikom režima Adolfa Hitlera sa balkona na Univerzitetu u Minhenu.
Sofi i njen brat Hans su četiri dana kasnije pogubljeni jer su odbili da se izvine.
Po zanimanju je bila vaspitačica u obdaništu. Na Univerzitetu u Minhenu studirala je biologiju i filozofiju. Njen brat je okupio oko sebe grupu prijatelja koja se isprva interesovala za umetnost, filozofiju i teologiju. Vremenom, počeli su da razmatraju kako bi trebalo da se ponaša pojedinac u okolnostima diktature.
Na suđenju, Sofija je izjavila:
"Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo napisali i govorili, u to su verovali i mnogi drugi. Oni samo nisu smeli da se izraze kao mi."
O Sofi Šol, njenom bratu i drugim članovima tajnog udruženja koji su se suprotstavili strahotama nacional-socijalističke ideologije uči se u nemačkim školama ali su obrađeni i u nemačkim filmovima i pozorišnim komadima.
Danas je u Minhenu na desetine mladih učestvovalo u pozorišnom performansu o životu Šolove koji je izveden na otvorenom zbog restrikcija uvedenih zbog korona virusa.
Nedavni pokušaji demonstranata protiv antipandemijskih mera u Nemačkoj da sebe porede sa žrtvama nacizma ističući da se osećaju kao Sofi Šol, izazvali su sablažnjavanje, kao i osude političara i organizacija koje predstavljaju preživele holokausta, uključujući Međunarodni komitet za Aušvic.
Guverner Bavarske Markus Seder odao je počast Šolovoj u petak, ističući da je ona u 21. godini bila spremna da "žrtvuje svoj život za slobodu, za svoj stav i za svoju savest".
Kurir.rs / Beta, Foto: Profimedia / ADN Zentralbild / AFP