ŠTA SE DEŠAVA U IZRAELU: Sve počelo preseljenjem Palestinaca, sad svi strahuju od novih sukoba na Dan Jerusalima
U Jerusalemu i na okupiranoj Zapadnoj obali napetosti su se povećale tokom muslimanskog svetog meseca Ramazana, a ovoga vikenda je došlo do većih sukoba na platou kod džamije Al-Aksa u Jerusalimu i u palestinskom naselju Šeik Džara u istočnom Jerusalimu zbog moguće deložacije Palestinaca u toj četvrti.
Izraelska policija se ponovo sukobila sa palestinskim demonstrantima u nedelju uveče u Jerusalimu, dan pre nego što su izraelski nacionalisti planirali da prođu Starim gradom (deo Jerusalima) u godišnjoj paradi kojom učesnici mašu zastavama kako bi potvrdili izraelske pretenzije na sporno područje.
Neredi od sinoć su naznaka da bi moglo da dođe do sukoba i danas tokom obeležavanja Dana Jerusalima, navodi agencija AP.
Izraelska policija je dala zeleno svetlo za današnju paradu, iako je prethodnih dana došlo do nereda i pojačavanja izraelsko-palestinskih tenzija u obližnjem naselju gde jevrejski naseljenici pokušavaju da izbace na desetine Palestinaca iz domova.
Vašington je izrazio zabrinutost tokom telefonskog razgovora između savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena i njegovog izraelskog kolege.
"Apelovali smo na Izrael da sprovede odgovarajuće mere kako bi Dan Jerusalima prošao mirno", navodi se u saopštenju portparolke Saveta za nacionalnu bezbednost Emili Horn.
Na Dan Jerusalima se obeležava izraelsko osvajanje istočnog Jerusalima tokom Bliskoistočnog rata 1967. godine, gde se nalazi Stari grad i njegova osetljiva sveta mesta.
Međutim, dodaje AP, ovaj događaj se vidi kao provokativan, jer tvrdokorni izraelski nacionalisti, koje prati policija, marširaju kroz Kapiju Damask u Starom gradu i kroz muslimansku četvrt do Zapadnog zida, najsvetijeg mesta gde se Jevreji mole.
U jučerašnjim sukobima, palestinski demonstranti su gađali izraelsku policiju kamenjem i flašama, dok je policija odgovorila šok bombama i vodenim topovima, kako bi oterala okupljene. Palestinski medicinski timovi su rekli da je najmanje 14 demonstranata povređeno u nedelju, a sa druge strane se navodi da je tokom prethodnih dana povređeno 20 policajaca.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš veruje da Izrael "mora da iskaže maksimalnu suzdržanost i poštovanje prava na mirno okupljanje", rekao je portparol UN dok rastu napetosti u istočnom Jerusalimu oko džamije Al-Aksa, treće po važnosti džamije za muslimane.
"Generalni sekretar duboko je zabrinut zbog nastavka nasilja u okupiranom istočnom Jerusalimu, kao i mogućih deložacija palestinskih obitelji iz njihovih domova", rekao je Stefan Dižarik i dodao da Gurereš "poziva Izrael da prekine s rušenjima i deložacijama" kao i da se poštuje status qvo na svetim mestima.
Sukobi palestinskih demonstranata i izraelske policije nastavili su se ispred Starog grada Jerusalema dok se desetine hiljada muslimanskih vernika molilo u obližnjoj džamiji Al-Aksa u islamskoj svetoj noći Lajlat al-Kadr, prenosi Jutarnji list.
Ozbiljnost situacije potvrđuje saopštenje kojim se oglasio Bliskoistočni kvartet koji čine EU, Rusija, SAD i UN. Navode da "pomno nadziru situaciju u Istočnom Jerusalimu, uključujući Stari grad i četvrt Šeik Džara". Zabrinuti su zbog sukoba i nasilja, posebno na Brdu hrama gde se nalazi džamija al-Aksa.
Upozoravaju na opasnost koju predstavlja lansiranje raketa i slanje zapaljivih balona iz pojasa Gaze prema Izraelu te napadi na palestinsko poljoprivredno zemljište na Zapadnoj obali.
"Izaslanici s ozbiljnom zabrinutošću gledaju na moguće deložacije palestinskih obitelji iz domova u kojima su generacijama živeli u naseljima Šeik Džara i Silvan u Istočnom Jerusalimu i izražavaju protivljenje jednostranim akcijama koje će samo dovesti do eskalacije u ionako napetom okruženju", stoji u saopštenju.
Povod nereda je odluka izraelskih vlasti da preseli četiri palestinske porodice iz Istočnog Jerusalema kako bi se napravilo mesta za smeštaj jevrejskih doseljenika. Kako je petak dan molitve, protesti su se prelili i prema Brdu hrama na kojem je al-Aksa, treće najsvetije muslimansko mesto nakon Meke i Medine. S obzirom na to da je Izrael ukinuo većinu ograničenja u pandemiji kovida-19 zahvaljujući brzoj kampanji vakcinacije, vernici su se skupili u ogromnom broju i klečali uz molitvu na Platou džamija ili Brdu grama.
"Naši ljudi će ostati čvrsti i strpljivi u svojim domovima, na našoj blagoslovljenoj zemlji", rekao je u propovedi šeik Tajser Abu Sunaina o deložacijama. Nakon molitve, hiljade vernika ostalo je na protestu. Mnogi su mahali palestinskim zastavama i skandirali stihove uobičajene na protestima u Jerusalimu: "Dušom i krvlju iskupićemo te, al-Aksa".
Najmanje 205 Palestinaca i 17 policajaca povređeno je u sukobima u petak, saopštili su palestinski medicinski stručnjaci i izraelska policija. U subotu je palestinska omladina bacala kamenje, palila vatru i rušila policijske barikade na ulicama koje su vodile do vrata Starog grada dok su ih policajci na konjima i u zaštitnoj opremi odbijali šok-granatama i vodenim topovima.
Palestinski lekari su rekli da je 64 Palestinaca ranjeno, uglavnom gumenim mecima, omamljujućim bombama ili premlaćivanjima u subotu, među njima i žena čije je lice bilo krvavo i ta je slika obišla svet. Jedanaest ljudi je hospitalizovano, potvrdili su u bolnicama. Izraelska policija saopštila je da je barem jedan policajac povređen.
U palestinskom pojasu Gaze stotine demonstranata okupilo se uz granicu s Izraelom, a izraelska vojska je saopštila da su bacali zapaljene gume i petarde na vojnike. Palestinski zvaničnik rekao je da je Egipat posredovao između strana kako bi sprečio dalju eskalaciju.
Stanovnici Šeik Džara većinom su Palestinci, ali se u okolini nalazi i mesto koje religiozni Jevreji poštuju kao grobnicu drevnog visokog sveštenika Simeona Pravednika.
Portparol visokog predstavnika UN za ljudska prava rekao je da će deložacije, "ako se narede i sprovedu, kršiti izraelske obveze unutar međunarodnog prava" na teritoriji Istočnog Jerusalema koji je okupiran u ratu na Bliskom istoku 1967. godine, a Palestinci ga žele kao glavni grad svoje države.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je u petak da Palestinci "predstavljaju spor oko nekretnina između privatnih stranaka kao nacionalističko pitanje, sa namerom da izazovu nasilje u Jerusalimu". Palestinci su odbacili optužbe.
Pitanje nije bilo hoće li, nego kada će izbiti sukobi, jer su tenzije rasle. Izrael je bez izabrane vlade duže vreme, a Benjamin Netanjahu je prepustio formiranje kabineta levičaru Jariju Lapidu. Radikalno desne stranke postigle su dobar rezultat i nadaju se da će im palestinski nemiri na nekim, izvesnim, budućim izborima ojačati podršku u javnosti.
Palestinska samouprava otkazala je izbore jer je Izrael postavio restrikcije u Istočnom Jerusalimu. Bivši predsednik Donald Tramp je prebacio američku ambasadu u Jerusalim i tu odluku sadašnji lider SAD Džo Bajden nije promenio niti to namerava. Palestinci su i dalje bez legalno izabranog predsednika, postoji vlada u pojasu Gaze koju kontroliše militantni Hamas i ona na Zapadnoj obali koju vodi Fatah. Bez saradnje.
UAE, Bahrein, Sudan i Maroko su normalizovali odnose sa Izraelom - prve dve zemlje su kritikovale Izrael zbog novih sukoba, ali blago. Iranski vrhovni religijski vođa Ali Hamnei je u petak, pre izbijanja sukoba, pozvao muslimanske zemlje da nastave borbu protiv Izraela, koji je nazvao "terorističkim garnizonom" protiv Palestinaca.
Situaciju bi smirilo rešavanje unutrašnjih tenzija formiranjem vlade u Izraelu i izborima u Palestinskoj samoupravi. Do tad se mogu očekitvati tenzije, sukobi, ali i izostanak jače podrške Palestincima sa arapske strane. Zato se Hamnei i oglasio, svestan da je potrebna pomoć ostatka muslimanskog sveta, ali i oni su zamoreni palestinskim problemom jer imaju i previše svojih, poput na primer budućeg stanja u Avganistanu kad strane trupe konačno odu.
Kurir.rs/Agencije/Jutarnji list