AMERI SVOJE OSTAVLJAJU NA CEDILU? Nesigurna sudbina hiljada Avganistanaca koji su pomagali SAD posle odlaska američkih trupa VIDEO
Administracija Džoa Bajdena je pod sve većim pritiskom poslanika, veteranskih grupa i izbegličkih organizacija da organizuju veliku evakuaciju ugroženih avganistanskih tumača i ostalih koji su radili za američku vladu pre nego što se američke trupe povuku iz zemlje u septembru.
Advokati kažu da se administracija Bajdena kreće presporo da bi zaštitila desetine hiljada Avganistanaca čiji su životi u smrtnoj opasnosti zbog povezanosti sa američkim i zapadnim organizacijama i da se sada mora preduzeti akcija pre nego što se poslednje trupe povuku kako je zakazano u četiri meseca.
„Veoma smo zabrinuti zbog naizgled nedostatka hitnosti administracije da zaštiti ranjive Avganistance u svetlu očekivanog povlačenja“, rekao je Adam Bejts, politički savetnik za neprofitni projekat međunarodne pomoći izbeglicama. „Što se tiče konkretnih planova, podaci koje smo dobili od njih vrlo su oskudni.
Veteranske organizacije iz čitavog političkog spektra podržavaju masovnu evakuaciju Avganistanaca, rekao je Kris Purdi, rukovodilac projekta programa Veterani za američke ideale u zagovaračkoj neprofitnoj organizaciji Hjuman Rajts First.
Dosadašnja administracija Bajdena nije bila "obavezna", rekao je Purdi.
U javnim izjavama administracija nije nagovestila nikakve planove za evakuaciju ili druge hitne mere, a zvaničnici još uvek nisu ponudili detalje o tome kako vlada planira da obezbedi bezbednost Avganistanaca koji su rizikovali živote radeći za SAD.
Upitan o optužbama da administracija ne uspeva brzo da pomogne avganistanskim partnerima, Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće odbio je da komentariše.
Portparol Stejt departmenta odbio je da "razgovara o unutrašnjim raspravama", ali je rekao da odeljenje radi na tome da odgovori "što je pre moguće" Avganistancima koji su radili za američku vladu i koji su podneli zahtev za američke vize.
Talibani su pojačali napade na aktiviste civilnog društva i žene, posebno dok se američke i NATO trupe pripremaju za povlačenje, atentirajući na sudije, novinare i lokalne zvaničnike. U masovnom bombaškom napadu u srednjoj školi u Kabulu ubijeno je najmanje 60 ljudi, većinom devojčica. Avganistanska vlada krivila je talibane; ustanici su negirali odgovornost.
Republikanski kongresmen Majkl Volc, bivši član Zelenih beretki koji je služio u Avganistanu, rekao je da je razgovarao sa uplašenim Avganistancima koji osećaju kako se zidovi zatvaraju.
"Čujem se sa puno njih, a sa onima s kojima razgovaram njihova panika i strah ... u njihovim glasovima su tako opipljivi", rekao je on.Volc je rekao da su ga državni sekretar Entoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin uverili da ozbiljno shvataju bezbednost avganistanskih partnera.
Međutim, rekao je, "postoji čitav niz puteva kojima bi administracija mogla da krene, ali jednostavno ne vidim nikakav pokret."
Da bi pomogao avganistanskim tumačima i drugima koji se suočavaju sa odmazdom talibana zbog njihovih veza sa SAD-om, Kongres je 2009. godine uspostavio program Specijalne imigrantske vize ili SIV, kako bi pružio američke vize Avganistancima koji su bili zaposleni u američkoj vladi. Program ima zaostalih godina. Više od 17.000 Avganistanaca se prijavilo, a njihova dokumentacija se još uvek pregledava.
Savezni sud presudio je 2019. godine da se američka vlada nije pridržavala zakona koji nalaže da obrađuje prijave u roku od devet meseci, a izveštaj generalnog inspektora prošle godine opisuje hroničnu kadrovsku nestašicu koja je zaustavila program.
Na osnovu vladinog iskustva, trebalo bi više od četiri godine da se obradi zaostali broj podnosilaca zahteva za SIV, pod pretpostavkom da u američkoj ambasadi u Kabulu ima dovoljno osoblja za rešavanje slučajeva. Nema realne perspektive da bi većina avganistanskih podnosilaca zahteva mogla dobiti vize na vreme pre nego što američke snage odu, rekli su Bejts i drugi stručnjaci.
Portparol Stejt departmenta rekao je: „Administracija Džoa Bajdena posvećena je pružanju podrške onima koji su pomogli američkoj vojsci i drugom vladinom osoblju da izvršavaju svoje dužnosti, često pod velikim ličnim rizikom za sebe i svoje porodice“.
„Svi koji su uključeni u postupak specijalne imigrantske vize, bilo u Vašingtonu ili u našoj ambasadi u Kabulu, svesni su pretnji sa kojima se suočavaju naše avganistanske kolege“, rekao je portparol.
Stejt department, koji traži načine za poboljšanje viznog programa, rasporedio je više osoblja u ambasadu u Kabulu kako bi pomoglo u rešavanju slučajeva SIV-a, dodao je portparol.
Ni Stejt department ni Savet za nacionalnu bezbednost nisu direktno odgovorili na pitanja o tome da li je administracija podržala masovnu evakuaciju.
Advokati Avganistanaca promovišu ideju evakuacije hiljada Avganistanaca na američku teritoriju Guam ili druge bezbedne lokacije van Avganistana, uključujući vojne baze u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde bi američki zvaničnici mogli da ih provere i pregledaju papire za moguće preseljenje.
Masovni avio-prevoz Avganistana dočarava bolna sećanja na haotični izlazak SAD-a iz Vijetnama 1975. godine, kada su jedinice Vijetnamaca pokušale su da se ukrcaju na američke helikoptere u američkoj ambasadi u Sajgonu. Ali pristalice takozvane opcije Guam kažu da je američka vojska uspešno izvela slične evakuacije.
1975. godine oko 130.000 vijetnamskih izbeglica prebačeno je na Guam nakon pada Sajgona. 1996–97., Američka vojska evakuisala je 6.600 iračkih Kurda na ostrvo nakon što je režim Sadama Huseina započeo napade na irački kurdski region. Kurdi su bili smešteni u vazduhoplovnoj bazi Andersen tri do četiri meseca; najviše preseljeni u SAD
„Američka vlada je u prošlosti dokazala da je sposobna da prebaci veliki broj ljudi po kratkom redosledu kada to situacija zahteva“, rekao je Bejts iz Međunarodnog projekta za pomoć izbeglicama.
Bez evakuacije, desetine hiljada Avganistanaca i njihovih porodica - uključujući one koji su radili za američku vladu, kao i drugi koji su promovisali demokratiju i ženska prava u organizacijama koje podržavaju zapad - biće u milosti Talibana, rekli su poslanici, veterani i grupe za prava.
"Moja briga je vrlo jednostavna. A to je ako se povučemo i ne zaštitimo naše avganistanske partnere, mnogi od njih će biti ubijeni", rekao je kongresmen Džejson Krou, vojni veteran koji je služio u Iraku i Avganistanu.
Talibani su avganistanskim prevodiocima i drugima pretili zapadnim vezama, i javno i privatno. „Verujem im na reč“, rekao je Vran.Krou i drugi poslanici tvrde da SAD imaju moralnu obavezu da priskoče u pomoć avganistanskim partnerima i interes nacionalne bezbednosti kako bi izbegle da svetu signaliziraju da Vašington napušta saveznike.
Krou, deo dvostranačke grupe od 10 demokratskih i šest članova Republikanskog doma, koji se zalažu za veću zaštitu Avganistanaca koji su radili za američku vladu, rekao je da je evakuacija „opcija na koju moramo ozbiljno da gledamo“.
U pismu administraciji 21. aprila, Crov i 15 drugih poslanika, uključujući Valtz, rekli su da SAD "moraju pružiti put za sigurnost onima koji su lojalno radili zajedno sa američkim trupama, diplomatama i dobavljačima, i sarađivati sa našim međunarodnim partnerima kako bi obezbediti mogućnosti za Avganistance koji bi se suočili sa verodostojnim strahom od progona ako se talibani vrate na vlast “.
Gotovo tri nedelje kasnije, Bela kuća još uvek nije odgovorila, rekao je Crov.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je: "Primili smo pismo kongresmena Kroua i cenimo njegov interes za saradnju sa administracijom po pitanju kome dajemo prioritet."
Upitan šta je vojska planirala da učini za pomoć ugroženim Avganistancima koji su radili za američke snage, general marinac Kenet Mekenzi, šef američke Centralne komande, rekao je da trenutno nema naređenja i da je stvar Stejt departmenta da obezbedi vize za avganistanske partnere.
„Samo bih vam rekao da bismo iz perspektive Centralne komande i perspektive američke vojske, ako nam se naredi da tako nešto učinimo, to sigurno mogli učiniti“, Mekenzi na brifingu u Pentagonu 22. aprila.
General armije Mark Mili, predsedavajući Združenog načelnika štabova, rekao je da je prerano da se odlučimo za evakuaciju i da najgori scenario u Avganistanu nije „predviđeni zaključak“.
"Radimo na procesu SIV-a preko Stejt departmenta, ali mislim da je malo rano da zaista zaista zazvonimo uzbunu", rekla je Mili u četvrtak na konferenciji za novinare u Pentagonu. „To je moje lično mišljenje, ali mislim da se to zasniva na prilično dobrom znanju o tome šta se trenutno događa.“
„Napravićemo posebnu zasedu za vas“
U međuvremenu, veterane i izbegličke organizacije preplavljuju molbe za pomoć bivših tumača.
"Trenutno svakodnevno dobivamo očajne vapaje. Naš poštanski sandučić se svakodnevno puni, a naš Facebook Messenger svakodnevno puni pozivima ljudi iz Avganistana koji traže pomoć", rekao je Purdi iz Human Rights First.
"A sve što žele da znaju je: 'Predsedniče Bajden, dali ste nam reč da ćete nam pomoći. Odlazite, pa kako ćete nam pomoći?", Rekao je.
Bivši avganistanski tumač u Kabulu, Hilal, koji je tražio da ga identifikuju samo imenom, kako bi zaštitio svoju sigurnost, rekao je da su mu talibani više puta pretili nakon što je pratio jedinice američke vojske koje su zadržavale pobunjenike.
Hilal je rekao da je dobio pismo u kojem mu preti život, a potom i niz telefonskih poziva. Glas na drugom kraju reda „govorio mi je ako ne prestanete da radite sa nevernicima, posebno sa američkim nevernicima, kunem se Bogom da ćemo se potruditi da ubijemo vas i svakog člana vaše porodice jednog po jednog jedno."
Pozivatelj talibana nekako je znao da su američki vojnici Hilalu dali nadimak "Stiv", rekao je Hilal. „Ako ste musliman, zašto pomažete američkim snagama u Avganistanu protiv nas?“ pitao je pozivalac, prema Hilalu. "Ubićemo vas. Ubićemo vas. Hoćemo. Pravim vam posebnu zasedu. "
Hilal (42), koja je udata sa šestoro dece, rekla je da će, ako ne može da obezbedi američku vizu, morati da razmisli o bežanju preko granice i pokušaju da se probije do Evrope.
Krou, vojni veteran koji zastupa Kolorado, tvrdio je da se pristalice i protivnici povlačenja američkih trupa slažu da SAD ne bi trebalo da okreću leđa Avganistancima koji su bili lojalni partneri i kolege.
„Razgovaraćemo o politici avganistanskog rata u decenijama koje dolaze“, rekao je on. "Ono što je vrlo jasno i o čemu se ne može raspravljati jeste da postoje ljudi koji su s nama služili rame uz rame, pod velikim ličnim rizikom i žrtvom, za koje imamo obaveze. Ako ovde treba ukazati čast, ti ljudi to čine kako treba .
Kurir.rs/NBC