BEOGRAD - Istoričar Dejan Ristić kaže da stihovi koji su recitovani sinoć na svečanoj akademiji povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu nemaju nikakve veze s Dimitrijem Ljotićem, te da su to stihovi Momčila Nastasijevića, jednog od najznačajnijih srpskih pesnika prošlog veka.
"Ti stihovi univerzalno govore o junaštvu srpskih vojnika i nemaju nikakve veze sa Dimitrijem Ljotićem", izjavio je Dejan Ristić.
On je za Tanjug demantovao objave na drustvenim mrežama da su na svečanoj akademiji koja je organizovana sinoć povodom Dana pobede u Narodnom pozorištu citirani stihovi pesme Dimitrija Ljotića.
"U pitanju su stihovi Momčila Nastasijevića jednog od najznačajnijeg srpskih i evropskih pesnika 20. veka koji ni na koji način nemaju veze sa Ljotićem. Niti je Nastasijević bio ljotićevac, niti su ti stihovi inspirisani događajima iz Drugog svetskog rata", naveo je Ristić.
On ističe da je Nastasijević te stihove napisao u slavu srpskih junaka stradalih u prethodnim ratovima, odnosno u balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Navodi i da Nastasijević tim stihovima piše "jednu divnu apoteozu junaštva" koja se odnosi na one junake koji su stradali u ratovima i govori da bi mi kao potomci trebalo da sledimo njihov primer i ostajemo odani ideji slobode, nepokora, nezavisnosti i slobodarstva.
"U tom smislu ovi stihovi ni na koji način ne mogu da budu sporni", ističe Ristić.
Kao jedan od članova tročlane stručne komisije koja je pogledala sve scenarije koji su prispeli na javni poziv, Ristić kaže da se Komisija odlučila upravo za taj scenario s obzirom da je bio najkvalitetniji i da je sadržao najznačajnija dela naše i svetske poezije, odnosno muzičke umetnosti.
Dodaje da nisu imali nikakvu dilemu kada su u pitanju stihovi Momčila Nastasijevića.
"Ako bismo išli logikom da negiramo značaj dela velikih naših i svetskih umetnika koja bi bila u nekom periodu zloupotrebljena mimo njihove volje onda bismo morali da zabranimo dela Ezre Paunda, Vagnera ili Hajdegera i mnogih drugih koje su pripadnici ili ideolozi različitih mračnih ideologija 20. veka zloupotrebljavali ne bi li dali nekakvo utemeljenje svojim tvrdnjama", naveo je Ristić.
Nada se takođe da niko u našoj zemlji i našem društvu nema problem sa tim da se afirmiše jedan od najznačajnijih srpskih i evropskih pesnika čitavog 20. veka.
Ristić je ponovio da su stihovi posvećeni junaštvu i da se odnose na apoteozu junaštva u balkanksim i Prvom svetskom ratu.
"Oni su univerzalnog karaktera i izvode se u različitim prigodnim prilikama, što u školskim programima, što na svečanim akademijama. Mi u tom smislu kao članovi Komisije nismo imali nikakvu dilemu, posebno što nije izvedena cela pesma, već samo dve strofe koje su najlepše i govore o toj apoteozi junaštva", zaključio je Ristić.
(Kurir.rs/Tanjug)