ZORAN ĐORĐEVIĆ JAVNO: Komično bi bilo, da nije jadno, kada nekoliko umišljenih i na novac alavih pokušava da ospori delo nobelovca
Član Predsedništva Srpske napredne stranke, Zoran Đorđević, oglasio se povodom govora mržnje povodm uručivanja Ordena Karađorđeve zvezde austrijskom književniku Peteru Handkeu, od strane predsednika Aleksandra Vučića.
- Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, uručio je pre nekoliko dana Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena austrijskom književniku, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, Peteru Handkeu - kao simbolički izraz zahvalnosti za Handkeov višegodišnji principijelni i na činjenicama i istini zasnovan stav kada su u pitanju mnogobrojni događaji iz naše najnovije istorije, ali i dokazano i iskreno Handkeovo prijateljstvo prema Srbiji i njenim građanima, posebno onima koji žive na teritoriji južne srpske pokrajne - naveo je Đorđević.
On je takođe objasnio za šta je to bio povod.
- To je bio povod da se promptno jave raznorazne "moralne gromade", "baštinici i tumači istine i istorije", "borci za demokratiju, ljudska prava i pravdu", rečju - najrazličitiji bašibozluk profesionalnih i iz inostranih centara moći dobro plaćenih srbomrzitelja, svesnih lažova i tobožnjih pripadnika "intelektualne i građanske elite" - koji su, samo formalno se dotičući Handkea, iskoristili i ovu priliku da svoju mržnju i patološku opsednutost Aleksandrom Vučićem pretoče u nekakve - "principima vođene i na objektivnim argumentima zasnovane" verbalne bljuzgarije - naveo je Đorđević i dodao:
- Javila se tako, prva, "časna i čestita" Nataša Kandić, kojoj je uvek premalo srpske krvi i nesreće, da nam sa stanovišta bivše komsomolke i komunističkog aparatčika (što je bila dok je to bilo lukrativno i donosilo korist) još jednom "objasni" da su Srbi genocidan narod i da zbog toga nisu (još) uvek dovoljno kažnjeni. Izgleda da joj, "časnoj i čestitoj", ne stižu više apanaže iz inostranstva, ili - bar ne u tolikom iznosu koji ona misli da svojim štetočinskim delovanjem zaslužuje, pa je zdušno požurila da svoje inostrane mentore podseti da ona još uvek zna, može, a i hoće, da zapljune - i Srbiju, i Vučića - i to naročito sada - kada čitav svet odaje priznanje, i Srbiji i Vučiću, na načinu koji se bori sa pandemijom i njenim posledicama.
Tom, prvom, glasu profesionalnih mrzitelja svoje države i svog naroda, brže-bolje su zatercirali i Staša Zajović (kapo nečega što sebe naziva nevladinom organizacijom pod kodnim imenom Žene u crnom, iako je, po svojoj suštini, to zapravo organizacija koja radi u interesu vlada nekih stranih država), i pisac Filip David (čija se poetika vremenom pretvorila u politiku, a ta politika ima za moto: Mrzim Vučića), kao i dvoje istoričara (ili, bolje rečeno, oni se sami tako predstavljaju - Dubravka Stojanović i (i on za sebe tvrdi da je istoričar) Milivoje Bešlin - koji su, svako sa svog stanovišta, shodno sopstvenoj pameti i obrazu, pokušali da oblate Handkea i da ospore njegovo, ljudsko i na demokratiji (u koju se oni kunu i za koju se "hrabro bore") zasnovano pravo da ima sopstveni stav o svemu, pa i o Srbiji, kao i da takav stav javno iznese, zastupa i brani.
Komično bi bilo, da nije jadno, bedno i tužno - kada nekoliko umišljenih, taštih, i na novac iz stranih fondova alavih likova, pokušava da ospori značaj, ugled i delo jednog nobelovca, a još ogavnije je što to čine vređajući i prezirući sopstveni narod, bez obzira što im njihova politička ostrašćenost i bolesna mržnja prema Aleksandru Vučiću ne dozvoljava da bar na trenutak (ali stvarno i zaista, bez obzira na to što su plaćeni da pričaju laži) budu objektivni i skloni istini.
Osim, ako razlog nije to da se oni sami, na ovaj način, kandiduju za Nobelovu nagradu - koja bi im, da se slučajno dodeljuje, sasvim sigurno bila i dodeljena - za mržnju - naveo je Đorđević u svom saopštenju za javnost.
(Kurir.rs)