"Otpоčinjanje novog ciklusa nasilja u Izraelu zatekao je mnoge. Međutim, dešavanja od aprila 2021. godine su ukazivala da postoji ozbiljna mogućnost da dodje do izazivanja planiranih, koordiniranih i usmerenih nereda, nasilja pa i raktenih napada na Izraelske gradove i naselja", smatra Darko Obradović iz Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost koji je za Kurir analizirao trenutnu situaciju na Bliskom istoku.
Crne slutnje su se nažalost obistinile. U predvečerje izbora u Palestinskoj samoupravi došlo je do kandidovanja ideje da treba uključiti i Istočni Jerusalim kao izbornu jedinicu. Na taj način bi Palestinska samouprava pokušala simbolično da pokaže prisustvo u Jerusalimu, ali i da izvrši negaciju celovitosti Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Ovakav potez je svakako usmeren na
opstrukciju međunarodne kampanje za priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Ovakav raspored vektora, korona zaraza koja je razbuktana i Gazi i u Zapadnoj obali, ne mogućnost ni Fataha ni Hamasa da se izbore sa tom krizom, pogodovala je da se antagonizam usmeri na Izrael, pa je čak bilo i zamerki i optužbi zašto Izrael nije pružio pomoć u vakcinAciji, iako postoje
sporenja i u samom Izraelu da li je trebalo vakcinisati Palestince kao vid dobre volje ili ne.
Kao povod za eskalaciju nasilja, iskorišćene su epidemijske mere i optužbe oko dozvola za okupljanje na brdu Hrama, Zidu Plača, ali i samoj Al Aksa dzamiji. Stvarni razlozi su ležali u tome da se tenzija iskoristi u cilju usmeravanja nasilja prema religioznim Jevrejima koji su se skupljali za Dan Jerusalima, i ako je Dan Jerusalima državni, a ne verski praznik, sa jedne strane, dok sa druge strane Hamas, koji ide na palestinske izbore pod sloganom „Jerusalim je naša sudbina“ želi da se pokaže kao stvarni zaštitnik Jerusalima i Al Aksa džamije. Upravo zbog toga je iskorišćen Dan Jerusalima kao povod za izazivanje nasilja i demonstraciju sile.
Hamas kao i druge terorističke organizacije oslanja se na dva principa motivisanost i operativna sposobnost. U ovom slučaju motivacija dolazi u simbolizmu Jerusalima, predstojecih izbora u Palestinskoj samoupravi, ali i posedovanju operativnih sposobnosti da se pretnje o raketiranju Izraela izvedu.
To se upravo i dogodilo. Inače, ovo nije prvi put da se tenzije oko Al Akse koriste za moblizaciju na nasilje. Analizom cele situacije vidimo da nema ni govora o spontanoj eskalaciji nasilja, već unapred pripremljenom nasilju što se videlo na snimcima gde se vide naslagane kamenice i molotovljevi kokteli. Kada je nasilje izbilo, prostor za manipulaciju verskim osećanjima je kreiran u
potpunosti i propagandna mašinerija Hamasa oličena u Al Aksa Kanalu je krenula sa emitovanjem.
Pretnja raketiranjem od strane Hamasa je ispunjena par sati pre zadatog roka. Na ovaj način teroristička organizacija Hamas je ispunila svoj projektovani cilj da mobiliše palestinski narod, i uvuče ga u spiralu nasilja, uz demonstraciju svoje sposobnosti da obistini svoje pretnje. Što smo imali i priliku da vidimo lansiranjem više od 1000 raketa na izraelske gradove uključujući Tel Aviv, Rišon Le Zion, Rehovot, Aškelon, letovi sa aerodroma Ben Gurion su takođe obustavljeni. I najopasnije od svega je što je domet raketa prebacio na tkz. severnu oblast Izraela.
Prema navodima Izraelskih bezbednosnih snaga, arsenal raketa koji su u posedu Hamasa i Palestinskog islamskog Džihada, koji dominatno operišu u Pojasu Gaze, uključuju rakete R160, Buraq-100, Fajr-3, Sejjil-55, M-75, J-80, Fajr-5. Domet većine raketa obuhvata između 40-50km dok manji broj njih ima domet između 100-160km.
Prema procenama, Hamas raspolaže sa oko 5000 raketa manjeg dometa 40-50km, oko 8000 raketa dometa do 10km što su razne varijacije raketnog modela Qassam. Postoje i tkz. rakete „lokalne proizvodnje“ R-160 koje imaju svoje varijacije kao i A-120 dometa do 120km, takva jedna raketa je pogodila Jerusalim, srećom nije bilo žrtava. Procene bezbednosne zajednice Izraela su da se radi o istim modelima, koje Hamas u svojim propagandnim foto-video materijalima naziva različito iz propagandnih razloga pa tako A-120 je naziv po poginulom terorističkom komadantu Al-Attar-u, a R je naziv po Rantisi.
Ono što je zanimljivo Hamas broji oko 40.000 ljudi, dok Palestinski Islamski džihad ima oko 9000 ljudi. I ako su sunitske organizacije, smatraju se iranskim proksijima. Ono što je karakteristično, godinama su u sukobu sa Fatahom i vlastima Palestinske samouprave, dok ih i Egipat ne posmatra blagonaklono i smatra ih za pretnju. Ostaje vrlo zagonetno kojim putem i na koji način se doprema oružje u Gazu, jer od pada Muhameda Morsija (Muslimansko Bratstvo) egipatske vlasti su pooštrile bezbednosne mere na Sinaju. A sa druge strane deluje apsurdno da se milijarde pomoći namenjene civilnom stanovništvu koriste za tunele i terorističku infrastrukturu, dok se narod tj. civili žele koristiti kao živi štit pod izgovorom borbe za njihova prava. Upravo na tom talasu Hamas je organizovao nasilje, da bi još jednom uvećao svoju
podršku među Palestincima. Praksa upotrebe civila kao štita nije strana i prilikom ranijih okršaja sa Izraelom 2006. I 2014. kada su na krovove vrtića i civilnih objekata postavljane lansirne rampe, što je dovodilo do kolateralne štete prilikom izraelske uzvratne vatre. Svakako predmet civilnih žrtava Izraelsko-Palestinskog sukoba je izazivao dužnu pažnju međunarodne zajednice koja je apelovala na Izrael pod sumnjom na prekomernu upotrebu sile.
Abrahamski dogovori su poprilično relaksirali odnose Izraela i arapskog sveta, pregovori sa Palestinskom samoupravom će pre ili kasnije rezultovati kompromisnom rešenju. U takvom ishodu Hamas i slične terorističke organizacije gube svoju argumentaciju, upravo zbog toga i sada propagandno nastoje da visoko održe svoju terorističku ulogu, zloupotrebom emocija i loših uslova života regrutuju podršku palestinske javnosti.
Hamas je pretnja i za same Palestince i njihove predstavnike samoupravne vlasti, i u ovom odgovoru i delovanju treba biti jednobrazan i složan u borbi protiv terorizma, jer terorističke opcije ne mogu doneti održiva rešenje, čega je
svestan i sam predsednik Mahmud Abas.
Ono što će svakako uslediti kao odgovor Izraela jesu operacije u nekoliko pravaca. Prvi pravac je permanentno otklanjanje pretnje i unistavanje raketnih položaja i magacina, proaktivno delovanje na sprečavanju postizanja operativne sposobnosti terorističkih organizacija da u budućnosti izvedu ovakve napade, i uspostavljanje kontrole nad Pojasom Gaze gde Izrael nije prisutan već 15 godina. Ovde vidimo da je pokrenuta višedimenzionalna akcija uz raketiranje Izraela, vidimo i nerede po unutrašnjosti gde izraelski Arapi učestvuju protiv svoje države čije pogodnosti uživaju, za razliku od svojih sunarodnika u Gazi koji su u neku ruku taoci Hamasa i Palestinskog islamskog džihada. Ostaje nam da se nadamo da će razumni i humani ljudi na obe strane sačuvati obzir za živote i Jevreja i Palestinaca i naći kompromisno rešenje, jer ukoliko se nasilje nastavi može doći i do uplitanja nepredvidive Turske koja je pozvala na svemuslimansku koaliciju protiv Izraela. Ukoliko jedna takva inicijativa zaživi to će biti direktno podrivanje američkih napora na Bliskom Istoku, a ne samo narušavanje izraelskih interesa.
Za kraj, možemo zaključiti da odsustvo kompromisnog rešenja i unilateralne akcije pogoduju klijanju terorističkih organizacija, koje eksploatišući interne i ekstrene okolnosti i pogodnosti u uspostavljaju svoje održive infrastrukture.
Kurir.rs