VESNA SVEDOČI O SVOM ČUDU NA OSTROGU: Sveti Vasilije mi je pomogao da postanem majka
Verujte mi, on me je pozvao. Ovde dođe samo onaj ko od Svetog Vasilija, slava mu i milost, dobije poziv. Svi ovi ljudi koje ovde vidite, pozvani su od njega, veli Fočanka
BEOGRAD - Visoko u steni, podno velikog belog krsta. Tamo gde se planinski venac spaja s plavim i vedrim nebom. Skroz gore gde ljudska duša pronađe svoj smiraj.
Tu je smešten Мanastir Ostrog kod Nikšića, gde se vernici svake godine uoči praznika Svetog Vasilija Ostroškog tradicionalno okupljaju vekovima da provedu noć pod okriljem manastira, moleći se za zdravlje i blagostanje.
- Odavde možemo na dva načina. Prvi je da pešice idemo asfaltnim putem, a drugi kamenim stepenicama kojima je koračao Sveti Vasilije Ostroški, kazala je Vesna P. iz Foče koju je svetac iscelio u ovom manastiru. Od tada redovno dolazi na poklonjenje svom iscelitelju.
Vesni su lekari otkrili tešku bolest zbog koje je trebalo da ide na komplikovanu operaciju. Prognoze nisu bile dobre, a i ako preživi, rekli su joj lekari, najverovatnije neće moći da se ostvari kao majka. Nije sumnjala u medicinu ali, kaže, želela je pre toga da celiva ćivot Svetog Vasilija Ostroškog. Pod Ostrogom tada je provela celu noć moleći se za svoje zdravlje...
- Te godine sam, baš kao i danas, sa prijateljima i sugrađanima iz Foče pošla da posetim sveca. Verujte mi, on me je pozvao. Ovde dođe samo onaj ko od Svetog Vasilija, slava mu i milost, dobije poziv. Svi ovi ljudi koje ovde vidite, pozvani su od njega. Kupila sam tada u manastiru ovaj osveštani krstić od kojeg se ne odvajam, priča Vesna za beogradski list.
Put nije nimalo lak ali niko od vernika, koji su uoči slave Svetog Vasilija Ostroškog došli njemu na poklonjenje se ne žali. Mnogi od njih pešačili su i preko 150 kilometara, noćima spavali pod vedrim nebom ali su, ipak, stigli puna srca.
- Nosila sam ovaj krstić neko vreme i onda sam otišla kod lekara kako bismo se dogovorili oko operacije. Pregledao me je još jednom i uhvatio se za glavu. Pretrnula sam od straha jer mi nije bilo jasno zašto tako reaguje. Kada mi je rekao da se bolest povukla, da je nestala, mahinalno sam rukom krenula ka krstiću ali ga nije bilo, priča Vesna i dodaje da je krstić kasnije pronašla ispred ordinacije.
Znala je Vesna da je to bio znak od sveca pored čijeg ćivota je u molitvi bdela celu noć. Ubrzo je rodila dvoje dece.
- Dvojicu sinova imam i svake godine dođem ovde da se zahvalim svecu što me je spasao i što sam postala majka, a onda se molim i za zdravlje mojih sinova, rođaka, prijatelja, komšija, znanih i neznanih, govori Vesna.
Vernici su u grupama pešačili čak iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Kosova i Metohije, Hrvatske, ali i iz gradova Crne Gore.
Jovica Ignjatić (27) za nepuna tri dana prepešačio je put od stotinu kilometara od Trebinja u Republici Srpskoj do Ostroga, danima je hodao Dejan Simić iz Gračanice sa Kosova i Metohije, a Marko Kovačević (28) iz Podgorice do manastira je stigao za manje od jednog dana. Hodao je bos, otvorile su mu se rane na nogama...
- Pošao sam iz hrama i vratiću se pešice. Rane će da zarastu, ne bojim se zbog toga. Godinama pešice dolazim. Nije mi teško, pokreće me vera, ljubav prema bogu i Svetom Vasiliju Ostroškom. Verniku ništa nije teško da učini za ljubav božju, kaže Marko.
U manastirskoj porti, kao i na putevima do ove bogomolje su podignuti šatori. U njima su vernici proveli noć pod Ostrogom. U molitvama, bliži su bogu, zagrljeni rukama Svetog Vasilija Ostroškog.
- Vedro i čisto nebo iznad nas, iznad neba Sveti Vasilije... Duše smo oprali, srca umirili i um razbistrili. Kao da sam ponovo rođen. Progledao sam po osmi put u životu, prvi put kada sam se rodio, a sedam narednih puta kada sam ovde dolazio, pešice, korak po korak, stopu po stopu, bliži bogu, kaže Miloš Dragojević iz Podgorice.
Kamenim stazama Svetog Vasilija Ostroškog, skroz do gore gde se duše smiruju, stopu po stopu, korak po korak, bogu bliži. E, tu su se molitve ostroških monaha čule do neba.
Studentkinja medicine Dajana Vidaković četiri dana je pešačila iz Teslića do Ostroga. Zajedno sa svojim kolegama sa fakulteta u jednom pravcu prepešačila je 145 kilometara. Hodajući, molila se bogu. - Bogu hvala, stigli smo živi i zdravi. Bole noge, priznajem, ali to nije ništa u odnosu na ovaj osećaj ispunjenosti, na radost u srcu...
Kurir.rs/Alo