Božidar Nikolić preminuo je u 79. godini od posledica korona virusa.
Kao direktor fotografije i reditelj potpisao više od 50 filmova, među kojima su remek-dela jugoslovenske kinematografije „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“ i „Tri karte za Holivud“. U našim medijima, ali više izvan granica Srbije, poznat je kao čovek koji je otkrio Breda Pita.
U poslednjem intervjuu za Kurir Nikolić se prisećao šta je pre 30 godina na kastingu za film „Tamna strana sunca“ zapisao o holivudskog glumcu, šta misli o političarima u Srbiji i da li je njegov prijatelj Dušan Kovačević pravi čovek da vodi Beograd.
- Počeli su da mi smetaju intervjui. Svaki put ispadne da se hvalim, a to mi nije namera. Snimio sam puno filmova, pa valjda to ostavlja utisak. Radio sam s Bredom Pitom, prvu ulogu dao Nataši Ninković i Andriji Miloševiću, a važnije od toga je da su iza mene ostali neki antologijski filmovi - započinje priču Bota.
Kako ste se baš odlučili za Breda Pita?
- Mislio sam da je za moj prvi film prava adresa Amerika. U Holivudu je centar filmske industrije. Nudili su mi iskusnije glumce, ali sam u njemu osetio nešto. Bilo je više od 400 glumaca na kastingu za film „Tamna strana sunca“, Bred Pit je dobio redni broj 12 od ukupno 400 kandidata. U svesku sam zapisao Bred Pit - Dobro izgleda... Dosad najbolji vizuelno... Kakav je glumac? Moram još jednom da ga vidim. Kasting direktorke nisu htele njega. Lobirale su za drugog glumca jer je snimio više od 20 filmova. Meni se s njim nije išlo preko okeana, a s Bredom bih išao i na kraj sveta. Kada sam mu rekao da sam izabrao njega, Pit je, ne rekavši ni laku noć, otrčao do prvog travnjaka, gde je počeo da skače od sreće i pravi kolutove na zemlji.
Nedavno ste se videli ponovo nakon toliko godina. Kako je izgledao vaš susret u Budimpešti?
- Bred mi je rekao da mu je uloga u mom filmu promenila život, a da je red da se on meni sada oduži i pomogne mi. Imam ideju da snimim mjuzikl „Snežana i sedam patuljaka“. Ima 50 filmova snimljenih po toj bajci, a nijedan mjuzikl. Anđelina je glumila s Džonijem Depom u sličnom filmu. I Bred je mislio da ga zezam, jer se pisalo da su njih dvoje u vezi. Onda sam mu objasnio da me za tu priču vežu posebne uspomene. Igrao sam kao dete patuljka u opereti „Snežana i sedam patuljaka“. Otpevao sam mu pesmu patuljaka. Međutim, kompanija „Dizni“ je snimila film i nije bilo smisla da se takmičimo s njima. Bred je tražio da radimo nešto drugo. Siguran sam da bismo snimili dobar film. Ubediću ga da to treba da snimimo. Za naše prilike to je ogroman novac, a njemu tri miliona nije veliki novac.
Kakav je utisak ostavila na vas njegova tadašnja supruga Anđelina?
- Anđelina mi je ponudila ulogu filmu „U zemlji krvi i meda“. Nisam hteo da igram. I Bred tamo ima jednu scenu.
Da li ste gledali film?
- Nisam. Neko ga hvali, a drugi ga kude. Anđelina nije neprijatelj srpskog naroda. Treba u filmovima bežati od politike kad već nismo političari.
Politička karijera smeši se i vašem prijatelju Dušanu Kovačeviću. Vide ga na mestu gradonačelnika Beograda.
- Duško to neće i ne pada mu na pamet. Solidarišem se s njegovom odlukom. Sve što je Kovačević napisao pozlatilo se. Da njega nema, ne bi bilo ni Šijana, Bate Stojkovića i mene. Bata je odigrao hiljade uloga, a svi ga znaju po „Balkanskom špijunu“. Treba da ga negujemo i čuvamo, a ne da budu ljubomorni na njega. Ne treba ga gurati da bude gradonačelnik.
Dobio je pohvale od predsednika Aleksandra Vučića.
- Zato što je zamolio da ne idemo u nove ratove, a i da nam deca upamte svoje očeve. Dušan je pametniji od cara Lazara. Nikad ne bi odveo čitav narod da izgine na Kosovu.
Kako onda da vratimo našu teritoriju i rešimo pitanje Kosova?
- Pregovorima. Sad je poslednji trenutak da se napravi neki dogovor. Ne treba da se lažemo da je Kosovo naša dedovina. Ne treba ići u ratove i ubijati ljude. Meni tu jedna stvar samo nije jasna. Albanci su pametan narod, a mi Srbi... Ako sad ne rešimo problem Kosova, neka nova generacija će za 50 godina zaratiti.
Da se vratimo na teren kulture. Bile ste podrška Ivanu Tasovcu. Kako vam se dopada njegov naslednik na mestu ministra kulture Vladan Vukosavljević?
- O njemu sam prvi put čuo kad je postao ministar. Voleo bih da neko iz sfere kulture bude ministar. Vidite, Aleksandar Šapić je bio odličan sportista, a sad je najbolji predsednik opštine. Dajmo priliku i ministru kulture.
Šta očekujete od izbora za Beograd?
- Ništa. Izaći ću da glasam, ali sam apolitičan. Moje žene (tri ćerke i supruga, prim. aut.) misle da se ne razumem u politiku. Zabranili su mi da ih pominjem u novinama (smeh).
Trenutno je u toku izbor nacionalnog kandidata za Oskara. Film Emira Kusturice nije u trci.
- Kusturica je genije. Napravio je remek-delo. On svake godine uradi neko dobro delo - snimi film, napravi predstavu, napiše knjigu ili ozida novi grad. Zamislite kad bi svi ljudi u Srbiji radili ono što radi Kusturica, ne bismo znali šta ćemo od tolike dobrote.
Bile ste dugo godina urednik na RTS. Šta očekujete od „Nemanjića“?
- Seriju radi Marko Marinković, koji se rodio na TV. Njegov otac Mališa je bio urednik mnogih dobrih serija. Ne treba da se plašimo da će i „Nemanjići“ biti dobri. I Bjelogrlićeve „Senke nad Balkanu“ će biti pogodak. Bjela je ne samo čudo od glumca već i od čoveka. On čega god se prihvati, to ozbiljno radi. Imao je mnogo uticaja na filmove kao što su „Lepa sela, lepo gore“.
Snimile ste više od 50 filmova, a samo priznajete reditelje koji su radili s Batom Stojkovićem.
- Tačno. Izlaze knjige o Bati, svi pričaju o njemu, a niko da pozove Dušana Kovačevića i mene da nešto kažemo. Batu smo nas dvojica napravili. Poslednji film koji je snimio je baš moj „U ime oca i sina“, gde igra glavnu ulogu. Bata je bio svojeglav. Stalno je glumio isto, kao i Džon Vejn, koji je uvek s istom puškom u više od 300 filmova. On je stalno želeo da bude drugačiji, a mi smo se trudili da ga ubedimo da je to pogrešno i da mora da sluša reditelje. Jednom zamalo nije udario Slobodana Šijana.
Zašto se nisu mirisali Pavle Vuisić i Bata Stojković? Imali su neki sukob i na snimanju „Maratonaca“.
- Bata nije mogao da izdrži da neko u društvu hvali Paju, već samo njega. On je govorio za Vuisića da je naturščik (Pavle Vuisić je završio pravni fakultet, prim. aut.). Snimali smo „Maratonce“, gde je Paja trebalo da udari Batu daskom po glavi. Scenu nismo mogli da snimamo skoro 15 dana, jer je neki Đoka, na kome su testirali, govorio da je tvrda. Zapretio sam mu da ćemo ga oterati iz ekipe ako se ta scena ne bude snimila. Paja ulazi s daskom i lupi Batu po glavi. Letva je pukla sa strane. Bati je počela da raste čvoruga, a Paja na to kaže da je 20 godina čekao ovaj kadar.
Ko je danas Batin naslednik?
- Teško neko može njega da zameni.
Zašto lako zaboravljamo naše velikane?
- Bio sam na sahrani Mire Stupice, došlo je jedva sto ljudi. U novinama sam pročitao da nije bilo ni pedesetak na ispraćaju Lole Novaković. Strašno.
O glumici veka
STUPICA JE NAŠA SOFIJA LOREN
Nikad niste dali priliku Miri Stupici. Ima li neki poseban razlog?
- Kad je Mira umrla, bila je na TV retrospektiva njenih filmova. Ona je najbolja svetska glumica. Poredili smo je sa Sofijom Loren, a Mira bi govorila da ne preterujemo. Ne mogu da verujem da je nismo uzeli ni za jedan film, a brat Bora je igrao u svakom. Bila je veliki čovek, a tek onda velika glumica.
O Gagi Nikoliću
GLEDALI SMO U BOLNICI „TRI KARTE ZA HOLIVUD“
Bili ste prijatelj s Draganom Nikolićem.
- Dvadesetak dana pre nego što nas je napustio čuli smo se telefonom. Tražio je da mu donesem u bolnicu da gleda „Tri karte za Holivud“. On mi je rekao da moram da objavim naše doživljaje u knjizi.
Ništa bez seksa
KAKO JE NASTALO „I TATA BI, SINE“
Ima li s nekog snimanja neke anegdote koju posebno pamtite?
- Snimao sam sa Zoranom Čalićem film „Kakav deda, takav unuk“, koji je imao pola miliona gledalaca. Predložio sam Kovačeviću i Šijanu da odemo da gledamo šta je to što narod voli. Odbili su moj predlog. Otišao sam u bioskop i konstatovao sam da je ljubav ono što privlači publiku. Dušku sam rekao da u scenario za film „Ko to tamo peva“ mora da ubaci ljubavnu scenu. On je napravio lik Nede Arnerić i Slavka Štimca. Duško je to tek posle napisao i ono čuveno: „I tata bi, sine.“ Pre toga nije bilo ljubavi u našem filmu.
Kurir / Razgovarao Ljubomir Radanov
Foto: Marina Lopičić, Privatna arhiva
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Svi su imali mišljenje o ovim raskidima: Slavni parovi čiji rastanak mnogi još uvek ne mogu da prebole