Pre tačno 40 godina, odnosno 13. maja 1981. u 17:17 na Trgu sv. Petra turski terorista Ali Agža, član pokreta Sivi vukovi, pucao je u papu Jovana Pavla II. Zna se, dakle, ko je pucao, ali nije poznato ko je naredio napad na papu koji je u Vatikan došao iz tada još uvek socijalističko-realističke Poljske gde je tih godina pokret Solidarnosti želeo da sruši komunistički poredak.
Ali Agdža je danas slobodan građanin i živi u Turskoj. Vatikan, a potom i Italija, pomilovali su ga 2000. godine. Izručen je Turskoj gde je odležao u zatvoru do 2010. godine zbog ubistva novinara. Sivi vukovi su u međuvremenu izgubili krzno, ali ne i živce. Postali su desničarski nacionalistički pokret, ušli u turski parlament i podržali Erdogana. Zapravo, bez političke podrške Sivih vukova, Erdogan nije mogao da vlada. Njihov politički cilj je da ujedine sve turkofonske narode od Balkana do Mongolije. Nikada nisu tolerisali levicu, a kamoli države koje su vodili komunisti. Stoga su postojale besmislene pretpostavke da će svog ubicu Ali Agdžu „pozajmiti“ za atentat na Papu. Istina, Ali Agdža je rekao da će ubiti papu i smatralo se da će to učiniti tokom posete Jovana Pavla II. Turskoj 30. novembra 1979, ali je to pokušao dve godine kasnije u Rimu.
Prema Agdži, papu je trebalo ubiti kao vođu Katoličke crkve, a ne kao osobu koja ruši komunizam. Tako su sve pretpostavke koje su povezale atentatora sa tajnim službama socrealističkih zemalja pale u vodu. Tako je propala teorija o bugarskoj vezi u atentatu. Antonov, tadašnji šef bugarske aviokompanije u Rimu, zatvoren je i procesuiran, ali se ispostavilo da Bugarska nije umešana u napad na papu Poljske. A kada je Jovan Pavle II. kasnije je posetio Bugarsku, rekao je tamošnjim liderima da nikada nije i neće verovati u teoriju bugarske veze u atentatu. Uključivanje zemalja Istočne Evrope i Moskve u napad na Jovana Pavla II. teorija nije uspela.
Smatralo se da je atentat na papu organizovala mafija sa kojom su Sivi vukovi navodno sarađivali. Mafija je takođe prala novac preko Vatikanske banke IOR, na čijem je čelu tada bio monsinjor Marčinkus. U Londonu je 1982. godine ubijen italijanski bankar Roberto Kalvi, zvan i Božji bankar, jer je preko svoje banke Banco Ambrosiano cirkulisao vatikanski novac, ali i novac mafije. Njegova banka je upala u krizu i srušila se, a Calvi je pronađen obešen ispod Mosta crne braće na Temzi. A ime mosta pod kojim je pronađen je značajno. Ali i umešanost mafije u atentat na Jovana Pavla II. nije dugo trajalo kao teorija. Sivi vukovi bili su povezani sa mnogim tajnim službama zapadnih zemalja, pa čak i sa organizacijom Gladius, osnovanom u Italiji, čiji su se pripadnici trebali boriti protiv mogućeg napada istočnih zemalja. Kasnije je organizacija Gladium proširena i na druge zapadne zemlje.
Ali da li su zapadne zemlje želele smrt pape koji se borio protiv podela u Evropi, protiv komunističkih režima. Bolje im je odgovaralo da razmišljaju kako istočne zemlje žele to da učine. Takođe je postojala pretpostavka da je naredba o uklanjanju Jovana Pavla II. došala direktno iz Vatikana. O ovome je takođe sprovedena istraga. Bilo je kardinala i članova kurije kojima se politika Jovana Pavla II nije svidela. a tokom istorije ubijani su „nepoželjni“ pape, a sumnja se da je na Jovana Pavla I, koji je vladao samo 33 dana pre izbora Vojtile, izvršen atentat. Postoje dokazi da su postojale grupe kardinala i biskupa, uključujući masone, a Opus Dei, tradicionalistička organizacija Katoličke crkve, takođe je bila uticajna organizacija tih godina. Bilo je, dakle, elemenata za sumnju u zaveru protiv Vojtile u Vatikanu. Možda je još uvek rano, jer su mnogi glumci živi, da bi se produbila pista Vatikana u atentatu od pre 40 godina.
Postoje i drugi elementi. U papu su ispaljena dva hica, od kojih je jedan pogodio stomak, a drugi prst, ispalio je Ali Agdža, ali na Trgu svetog Petra je čula još dve, ili ukupno četiri. Drugu dvojicu je takođe otpustio Oral vuelik, član Sivih vukova, ali izgleda da je pucao na američke turiste i počeo da beži. Uhvaćen je i obrađen. Zanimljivo je i da je Ali Agdža, iako je preko glave imao međunarodnu poternicu zbog ubistva novinara zbog kojeg je osuđen i zatvoren, ali je odmah pobegao iz zatvora verovatno uz pomoć Sivih vukova i turska tajna služba, slobodno se preselile u evropske zemlje. Nekoliko puta je bio u Rimu. Odseo je u hotelu Isa u blizini Vatikana. Viđen je i fotografisan na rezervisanom papinom sastanku na koji su pozvane samo određene osobe.
Viđen je nekoliko puta na Trgu sv. Petra. Nesporno je da je i on imao neke veze u Vatikanu. Još jedna misteriozna stvar. Brovning je ispalio metak iz pištolja, koji se tada nalazio u telu Jovana Pavla II. imao čudan hod, koji nije smeo da ubije. Municija nije napravljena od olova, potvrdila je italijanska balistika, već od materijala koji ne ubija. Dakle, trebalo je sgde plašiš Vojtilu? Jovan Pavle II posetio je Ali Agdžu u zatvoru Rebibia u Rimu 27. decembra 1983. Pretpostavljalo se da će njih dvoje takođe razgovarati o atentatu, pa je italijanska policija imenovala ljude koji su mogli da čitaju s usana. Ali papa je prekrio lice Ali Agdže i nije bilo moguće razumeti šta je Vojtila šaputao. Jovan Pavle II bio je uveren da ga je spasila Gospa iz Fatime.
Sudija Rosario Priore, koji je vodio istragu protiv Agdža, smatra da je turski atentator delovao kontinuirano. Kad je rekao da je Isus Hristos itd. Sve je bilo pripremljeno. Istragu je usmerio kako je želeo i na kraju uspeo, jer naručilac atentata još uvek nije otkriven. Priore kaže da je Agdža veoma pametan, a predsednik suda koji ga je osudio na doživotni zatvor Severino Santiapići kaže da u životu nije upoznao inteligentniju osobu.
Kurir.rs/Vecernji.hr