Izraelsko ratno vazduhoplovstvo napravilo je po prvi put ustupak javnosti i objavilo snimak lovca F-15I Ra am (grom) koji pripada 69. eskadrili "Hapatašim" (Čekić) koji su stacionirani u bazi Hacerim na jugu Izraela. Inače radi se o elitnoj eskadrili koja je angažovana u borbenim dejstvima ne samo protiv Hamasa nego i na nebu Sirije i zaslužni su za eliminaciju raketne tehnike i skladišta naoružanja Al Kuds brigade jednice Iranske revolucionarne garde. Poslednja tri dana ova eskadrila je postala udarna pesnica u ratu protiv Al Kasam brigade koja lansira stotine rakete iz pojasa Gaze.
Interesantno je da se snimak pojavio nekih sat vremena pre nego što je usledio žestoki odgovor izraelske avijacije po ciljevima u Gazi. Inače HAMAS će noć četvrtak na petak zapamtiti po žestokom udaru koji je istovremeno usledio posle salve ispljenih raketa na izraelske gradove.
Na objavljenom snimku se vidi lovac F-15I kako ima ispod krila podvešene satelitske avio bombe GBU 31 JADAM koje su namenjene za eliminaciju visokovrednih ciljeva. Osim naoružanja koje se koristi za eliminaciju HAMAS-ovaca prikazano je i poletanje F-15I čiji piloti su posebno obučeni za izvođenje intenzivnih borbenih operacija u noćnim uslovima.
F-15I Ra am ( Grom)
Posle rata u Zalivu 1991 godine, kada su izraelski gradovi bili zasuti balističkim raketam tipa Skad koje su lansirane iz Iraka, Izraelska vlada odlučila je da je potreban avion dugog doleta koji će biti sposoban eliminsati sličnu pretnju.
Informacije o takvom avionu poslate su na adrese dva proizvođača Lokid Martin sa svojim višenamenski avionom F-16 i MekDonel Daglas, sada Boing sa avionima F/A-18 i F-15. Dileme nije bilo za odluku da to bude avion F-15 sa kojim je izrael već imao odlična iskustva.
Izraelska vlada je 27. janura 1994 godine oldučila da kupi 21 primerak aviona F-15E namenjenog za jurišne zadatke, taj ugovor dopunjen je sa još četiri aviona, da bi u periodu do 1998 godine bilo isporučeno 25 primeraka. Kasnijom dodatnom narudžbom taj broj je povećan.
Izraelska verzija aviona F-15E pod nazivom F-15I Ra am (Grom) poletela je 12.septembra 1997. godine, a u naoružanje prve letelice uvedene su 1998. godine.
Avion je u odnosu na američku verziju F-15E napredniji i urađen je isključivo prema strogim izraelskim zahtevima. Na avionu u odnosu na klasični F-15 smanjen je radarski odraz, a motroima Prat end Vitni F100-PW-299 povećan potisak. To su inače danas najmoćniji motori.
Osnov ovog aviona čini taktički sistem za elektronsku borbu izraelske proizvodnje SPS-2100 koga čine aktivni ometač, signalizator radarskog snopa, signalizator dolazećih projektila i bacač mamaca. Dodatnu opremu aviona čine: sistem LATRIN, radar AN/APG-70, holografski HUD, litonov INS sa laserskim žiroskopom, data link i kontrolni računar VHSIC, četiri sistema za planiranje zadataka
Od naoružanja F-15I nosi celu paletu raketa vazduh vazduh izraelske proizvodnje Piton 3, Piton 4, američke AIM-9 Sajvajnder, AIM-7 Sparov i AIM -120 AMRAAM. Letelice imaju šetocevni top getling konstrukcije kalibra 20 mm. Od bombi avion je predviđen da nosi laserske i satelitske vođene avio bombe: GBU-28, GBU 30, 31, 32 JADAM.
Svi F-15I operativni su u 69. skavdronu koji je nekad korstio letelice Fantom II.
TT podaci:
Težina. Prazan : 14.379 kg prazan, pun: 36.750 kg; Dimenzije: dužina:19,43 m, Visina: 5,63 m, a raspon krila: 13,5 m. Maksimalana brzina: 2,5 M. Domet sa dodatnim rezervoarima za gorivo i punjenjem u vazduhu 4.450 km.
Inače valja spomenuti da su piloti ove eskadrile učestovovali daleke 1981 godine u napadu na irački nuklearni rekator Osirak kod Bagdada, zatim napad na rezidenciju PLO u Tunisu u okviru operacije "Drvena noga", trebali su biti glavni nosilac avio udara na iranska nukelarna postrojenja 2006 i 2012. godine. U operaciji "Voćnjak" septembra 2007 eliminisali su zgradu na istoku Sirije uz samu granicu sa Irakom koja je bila povezana sa sirijskim nuklearnim programom. Zgrada je u ovom napadu bila sravnjena sa zemljom.
Osim lovaca F-15I Ra am eskadrila raspolaže i sa lovcima F-16 Sufa (oluja)
F-16I Sufa ( Oluja)
F-16I Sufa predstavlja dvosednu poslednju verziju aviona F-16 i najeveći finansijiski aranžman, jer je nabvka ovih letelica koštala Izrael 4,5 milijardi dolara za koji je nabavljeno 102 letelice najmodernije varijante modifikovanog F-16 Blok 50/52.
U ovu letelicu ugrađen je jači motor Prat end Vitni F100-PW-229, koji je dobio brojna unutrašnja i spoljašnja poboljšanja isključivo rađena u Izraelu. Kada se pogleda elektronika u nosu aviona nalazi se Flir senzor za osmatranje prednje polusfere u IC spektru, kao i novi višemodni radar AN/APG-68 ( V)9 koji u odnosu na prvobitni ma veći domet za 30 odsto. Radar ima poseban SAR (Syintetic Aperature Radar) koji omogućava veoma visoku rezoluciju radarske slike osmatranog terena.
Na avionu dopunski rezervoari goriva su izgrađeni na smaom trupu letelice tj na gornjem delu omogćavajući visok delet, a time i oslobađanje podvesnih tačaka ispod krila za montiranje dodatnog naoružanja. Izaelci su F-16I prilagodili za nošenje širokog spektra naoružanja sredstava vazduh-zemlja: vođenih avio bombi GBU-31 JADAM, AGM-154 JOSOW, CBU-103/104/105, vođene rakete vazduh- vazduh: Rafael Piton 5 i AIM 120AMRAAM. Za dejsva po ciljevima u vazduhu letelica korsiti izraelske rakete srednjeg dometa RAFAEL Derby koja je slična američkoj raketi v-v AIM-120 AMRAAM .
Na letelicu je ugrađen i nišanski kontejner Martin Sniper XR Pantera namenjen za dejstva laserskim bombama sa velikih visina.
TT Podaci: Težina: 12,8 tona prazan. Pun: 23,5 t Dimenzije: dužina: 14,93 M, raspon krila: 9,45 m, visina: 5,1 M Brzina:2 maha na većim visinama, na nižim 1,5 maha Domet: 2100 km.
Kurir.rs/Andrej Mlakar