Marko Bulat otkrio je detalje svoj privatnog života, karijere, ali se dotakao i jedne pesme koju je Aca Lukas snimio umesto njega.
Bulat je sada otvorio dušu.
- Kada mi je “Kafana na Balkanu” bila ponuđena, Nikola Grbić mi je tu pesmu prvo pevao preko telefona. Ja sam mu rekao da je pesma super, ali da mi u tom trenutku više nije bila potrebna nijedna balada. Kad imaš album od osam ili deset pesama, mora da ima raznolikost. Prošla su dva dana, meni se i dalje vrteo refren koji mi je Grba pevao. Pozovem ga i kažem: "Ne vredi, brate. Rovari mi mozak ova pesma, daj da kupim". A on kaže: "Prodao sam". Znači za dva dana je otišla, a neki put pesme stoje po dve, tri godine da ih niko ne kupi.
Kada uporedite svoje detinjstvo i ono što vi pružate svojoj deci danas, kako vam se čini?
- Ljubav im pružam u neograničenim količinama, a materijalne stvari su prvenstveno meni kao čoveku periferne. Možda u nekom tinejdžerskom uzrastu deca žele da imaju neke patike, ali to je već psihologija mase, jer svi hoće da imaju isto kao i njihovi vršnjaci.
Da li biste vi kupili ćerki patike od, recimo, 20.000 dinara ili biste ostali dosledni u tome ukoliko smatrate da joj to nije potrebno?
- Nema tu doslednosti. To što ste rekli, to nije moj stav da ja neću kupiti patike od 20.000 dinara. Naravno da ću da kupim, jer je to isto jedan proces odrastanja. Ali kada se nešto kupi, neću da to bude - sad mi je rekla i već smo na pola puta do prodavnice. Da bi se shvatilo koliko se zaradi para, treba da se odvaja mesečno i tako će biti.
Jeste li vi dobijali od roditelja šta ste hteli?
- Nisam nikad tražio, a kakav sam bio kao dete takav sam ceo život. Period mog odrastanja je bio tokom devedesetih godina, onda je počelo i ratno vreme, otišao sam u vojsku, a sa 20 sam počeo da pevam na "Lukasu". Do tad je već bilo inflacije i šta ćeš da tražiš kad nema šta da se jede. Bio si primoran da ne tražiš. Majka mi je radila u banci, a otac je bio vojno lice, zastavnik, znači srednji stalež.
Jeste li se prijavili za 60 evra pomoći koju daje država?
- Nisam, zašto bih se prijavio. Prvo, ja imam status umetnika i imam udruženje čiji sam član i koje se bavi tim stvarima, kojima se ja ne bavim. Činjenica je da ima onih ljudi koji teško žive, kao i da postoji jedan mali broj estradnih ličnosti koji su se šepurili bogatstvom, izjavama u novinama koliko novca zarađuju i koliko su im tezge, pa smatram da nemaju pravo da traže ništa. Jer su se šepurili narodu koji radi za minimalac i ispada da su ih provocirali. Sada je došlo do toga da taj običan svet nema sažaljenja prema tebi što nemaš tezgu. Takođe, ima jako veliki broj muzičara koji radi za 50 evra ili kome je dnevnica 2.000 dinara, koji nemaju karijeru i tako dalje. Nekome je otkazano od 50 do 100 svadbi, a na osnovu toga što je imao pogođen posao je možda uzeo kredit.
Imate li vi neki kredit?
- Ja nemam, osim da kod Boga otplaćujem grešnu dušu. Mnogo stvari je tu povuklo jedno drugo.
Uspevate li sad da izdvojite vreme samo za suprugu? Obasipate li je pažnjom?
- Od toga trenutno nema ništa (smeh). Ne stižem to da radim. Ja bih sad lagao i vas i javnost i ovaj diktafon što snima da bih prikazao sebe u lažnom svetlu, što nikada nisam radio, ali nije tako.
Čime ste je osvojili?
- Ona kaže da sam je osvojio kad sam joj se obratio sa "Maki". Pažnja je možda kada se setim da joj donesem nešto da jede što znam da voli, pa da provedemo vreme zajedno gledajući TV... Tu imamo mali sukob, jer ja jedva čekam vikend da provedem vreme s decom, a ona čeka vikend da pobegne od dece (smeh). Dugo sam želeo decu, pa uživam u njihovom odrastanju, jer opet po Sofiji vidim kako to brzo prolazi. Meni deca ispadaju opradanje da budem opravdano "blesav i lud" (smeh).
Vaša supruga je demantovala da su joj se desile neprijatnosti u salonu, kao i da je privedena. Kako je u tom trenutku to uticalo na vašu porodicu?
- To je delikatno pitanje. Smatram sebe jakom osobom, da ne kažem da sam nesalomiv. Ali, bukvalno ništa ne može da me slomi. I da je sve istina, pokazuješ svoju veličinu u praštanju.
Kako je to vaša supruga doživela?
- Ne mogu da pričam o drugima, mogu iz svoje perspektive da kažem. To je samo život, a život bez problema je kao sarma bez mesa.
Učite li decu o Bogu i veri?
- Ne učim, ona samo mene posmatraju. Radim svoje, a oni me gledaju. Ali, da volimo Boga, volimo.
Kurir.rs/24sedam
Bonus video: