U danima kada udarne svetske vesti počinju izveštajima o obnovljenom oružanom sukobu na Bliskom istoku, ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan, u razgovoru za Kurir, insistira na tome da nije reč o krugu nasilja, jer se njegova zemlja brani od agresora. Kako kaže, od nasilja Hamasa stradaju civili na obe strane, jer ih ova teroristička organizacija tretira kao taoce. Zato, umesto o senzacionalnom uspehu koji je Izrael postigao u borbi protiv koronavirusa, s ambasadorom Vilanom razgovaramo o novoj etapi višedecenijskog rata i mogućnosti da dođe do kopnene invazije na Gazu.
Slika o Izraelu, koju je svet proteklih nedelja gledao, drastično se promenila. Kako objasniti to što se najuspešnija zemlja u vakcinisanju protiv koronavirusa za tili čas našla u paklu rata?
- To je veoma dobro pitanje, ali nisam siguran da postoji bilo kakva veza, direktna ili indirektna, između činjenice da je Izrael postao jedna od prvih zemalja na svetu koja je uspela da pobedi virus korona i ove eksplozije nasilja Hamasa protiv Izraela. Postoje različita objašnjenja, ali mi verujemo da uzrok ponajviše leži u unutrašnjim palestinskim pitanjima, činjenici da je Abu Mazen odlučio da odloži palestinske izbore.
Kako je danas u Izraelu?
- Svakako je uznemirujuće videti da stanovnici zemlje koja samo što se otvorila posle toliko duge borbe protiv koronavirusa ponovo moraju da se suočavaju sa svojevrsnim lokdaunom. Da moraju da beže u skloništa i ostaju kod kuće zbog raketnih napada koje je jednostrano odlučio da sprovodi Hamas. Smatram da je važno naglasiti da ne postoji nikakav krug nasilja. Postoji agresor, odnosno napadač, i druga strana koja se brani. Naravno, svetu i međunarodnoj zajednici je teško da Izrael posmatraju kao slabiju stranu. Mi svakako jesmo jači, ali slika nikada nije tako jednostavna da se može posmatrati crno-belo. Jača strana takođe može biti ona koja nije inicirala nasilje, već ona koja se brani od nasilja terorističke organizacije koja civile sa obe strane tretira kao taoce. Hamas je taj koji čini dvostruki ratni zločin, prvo napadajući izraelske civile, ali i sopstveni narod. Od 2.000 raketa koje je Hamas ispalilo na Izrael, 350 je palo na palestinsku teritoriju ubijajući Palestince. Da li mislite da je Hamas za to briga? Verovatno ne previše, jer deo problema u suočavanju sa terorističkom organizacijom leži u činjenici da oni ne mare za blagostanje i živote sopstvenog stanovništva.
Dakle, nemate dilemu ko je odgovoran za to?
- Potpuna odgovornost je na Hamasu. Oni su ti koji su počeli da napadaju Izrael, oni koji nam daju ultimatume za stvari koje se dešavaju u Jerusalimu. Ne postoji nikakva veza između Hamasa i Jerusalima. Na lokaciji Hramovne gore, pod jordanskom vakufskom upravom i izraelskom policijom, koja brine o bezbednosti 99,9 odsto vremena, situacija je mirna i Hamas ne može i neće davati ultimatume Izraelu kako da se odnosi prema Jerusalimu. Izrael nije preduzeo niti jedan korak kojim bi isprovocirao raketne napade Hamasa. Mi se branimo. Znam da je mnogima teško da shvate kako tako snažna zemlja kao Izrael samo odgovara Hamasu. Ali to je realnost. Branimo se, trudeći se da kolateralna šteta i stradanje civila sa druge strane budu što manji. Nadamo se da ovo neće dugo trajati, da će Hamas razumeti našu poruku i prestati da uznemirava i Izraelce i Palestince zarad bolje budućnosti za sve nas.
Koliko smo daleko od mira ako svakodnevno slušamo o žrtvama i sa jedne i sa druge strane, dok Hamas ispaljuje rakete na izraelske gradove, a vojska Izraela gađa ciljeve u Pojasu Gaze?
- Mir je velika reč i nije ga lako predvideti u ovom trenutku. Mislim da više težimo još jednom primirju, jer smatram da mir nije dostižan sa terorističkom organizacijom koja u svojoj povelji poziva na uništenje Izraela. Hamas nije naš partner za mir. Ali nadam se i verujem da neće proći dugo do primirja. Naši vojni ciljevi su ograničeni i mogu biti postignuti za verovatno nešto malo više od 48 sati i ne verujem da će to duže potrajati.
Možda baš u trenutku dok razgovaramo Izrael sprema kopnenu intervenciju na Gazu. Da li vas plaši ta opcija i eskalacija nasilja, posebno zbog toga što imate sina na prvoj liniji fronta kod Pojasa Gaze?
- Prilično sam ubeđen da neće biti kopnene invazije Izraela. To nije naša namera i nema razloga da Izrael ponovo ulazi u Gazu. Odatle smo se potpuno povukli 2005. godine, svakako ne sa namerom da se tamo ponovo vratimo i kontrolišemo živote miliona Palestinaca koji tamo žive. U vezi sa trenutnom operacijom, postoje dva cilja. Prvi i glavni je zaštita života Izraelaca. Pokušavamo da brzo i precizno zaustavimo što veći broj raketa koje se iz Gaze lansiraju protiv našeg civilnog stanovništva. Drugi cilj tiče se dugoročne perspektive, a to je osigurati odvraćanje kako bi bio sprečen naredni talas Hamasovog nasilja. Ta dva cilja mogu biti postignuta vazdušnim napadima. Nema razloga da raspoređujemo i šaljemo kopnene trupe u Gazu, jer bi stradali izraelski vojnici kao i veliki broj civila u Gazi. Činimo sve što je u našoj moći da broj žrtava na palestinskoj strani bude minimalan. Dok Hamas radi upravo suprotno, napada naše civile koristeći sopstveni narod kao "živi štit".
U vestima smo gledali i nemile scene sa izraelskih ulica, u kojima jevrejska i palestinska rulja napada civile. Koliko obnovljeni sukobi utiču na izraelsko društvo u kojem žive i Palestinci?
- Tenzije i, mnogo više od toga, nasilje između Jevreja i Arapa, kojem smo svedočili na ulicama Izraela, za mene predstavljaju najopasniji efekat situacije koju imamo sa Hamasom u Gazi. Ispravno ste rekli, jer to će najverovatnije ostati sa nama mnogo duže u odnosu na trenutni konflikt koji nam je nametnuo Hamas. Reč je veoma ozbiljnoj i tužnoj situaciji. Međutim, Jevreji i Arapi će morati da žive zajedno u zemlji Izrael i moraćemo da učinimo sve što je u našoj moći, i mi, Jevreji, i Arapi, politički i lokalni lideri sa obe strane, kao i svako od nas pojedinačno, kako bismo ponovo izgradili poverenje, kako bismo živeli u miru kao komšije. Jednostavno, nemamo drugi izbor.
Ivana Kljajić/ Kurir.rs