Iako desnica može da se nada pobedi na današnjim lokalnim izborima u Hrvatskoj, glavni grad naginje ulevo.
Čini se da će hrvatski vladajući konzervativci pobediti na opštinskim i županijskim izborima, ali relativno nova zeleno-leva stranka "Možemo!“ ima šanse da izađe kao najveći pobednik ako njihov lider Tomislav Tomašević osvoji Zagreb.
Nakon pobede na parlamentarnim izborima prošle godine, stručnjaci procenjuju da će vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) premijera Andreja Plenkovića potvrditi svoju dominaciju na lokalnom nivou.
Međutim, sve oči su uprte u velike gradove - Zagreba i priobalne centare Split i Rijeku.
U Splitu i Rijeci je u toku tesna bitka, pokazuju predizborne ankete, dok u Zagrebu ukazuju da će u prvom krugu pobediti opozicioni poslanik i urbani aktivista Tomaševića. U drugom krugu će ga najverovatnije sačekati HDZ-ov kandidat Davor Filipović.
Ako pobedi u drugom krugu izbora, Tomašević će zameniti dugogodišnjeg gradonačelnika Zagreba Milana Bandića, koji je umro od srčanog udara krajem februara tokom kampanje za sedmi mandat. Čak i pre smrti Bandića, Tomašević je važio za najvećeg favorita.
Levičar i desničar u bici za Zagreb
Hrvatski mediji su u početku pretežno ignorisali te "glasne" zagrebačke levičare, ali je njihov sadašnji kandidat za gradonačelnika vremenom postao prava "medijska zvezda".
Kao 29-godišnji predsednik Zelene akcije, Tomašević je sa megafonom u ruci predvodio proteste početkom prošle decenije, tokom kojih je stekao i "pritvorski staž" - nekoliko puta je hapšen. Paralelno sa aktivističkom karijerom, na postdiplomskim studijama na Kembridžu sticao je diplomu iz životne sredine, društva i razvoja.
U školi je zaradio nadimak Senf, jer je njegove školske drugove skraćeni oblik njegovog imena podsetio na senf "Thomy". Njegov otac Smiljan bio je gradski zastupnik desničarskog pokreta “Domovina”, ali tvrdi da je oduvek pružao podršku svom sinu. Stric mu je monsinjor Ivo Tomašević, sveštenik iz vrha Katoličke crkve u Bosni i Hercegovini, poznati “bosanskohercegovački integralista” koji često javno kritikuje dejtonsku podelu BiH.
Tomašević je nedavno rekao da bi podržao vraćanje imena Trga maršala Tita u Zagrebu (danas Trg Republike Hrvatske).
Sa druge strane, Filipović je u kampanju krenuo sa etiketom "rezervnog kandidata", nakon što je premijera Andreja Plenkovića odbio njegov favorit, šef Fonda za obnovu Damir Vanđelić.
On je vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, poslanik u Gradskoj skupštini i sekretar zagrebačkog HDZ-a. Porodica Filipović je izbegla iz Sarajeva tokom rata. Najpre je živeo kraj Makarske, a potom u Splitu gde je igrao košarku za KK Split i prošao sve selekcije od pretkadeta do juniora.
Nakon završene srednje Ekonomsko-birotehničke škole dobio je sportsku stipendiju na Ferlih Dikinson univerzitetu u Nju Džerziju. On je sa 26 godina doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.
Tvrdi da je kampanja je prljava od početka, pa očekuje da će takva biti i dalje. Siguran je, kaže, da će ući u drugi krug, a tamo kao protivkandidata vidi Tomaševića, kojeg proziva za netransparentnost.
Zbog nekoliko gafova za Filipovićevo ime se pročulo i u Srbiji. Nedavno je rekao da ne bi umeo da pročita grafit posvećen preminulom srpskom kantautoru Đorđu Balaševiću jer "ne zna ćirilicu", a nakon toga je tvrdnje da mu je otac Srbin opisao kao "gnusnu uvredu".
Koliko moraš biti jadan, očajan, uspaničen, da se služiš takvim gadarijama, da u kampanji vređaš tuđu porodicu i besramno lažeš o njoj, rekao je Filipović.
Obećanje ludom radovanje
Poslednjeg dana izborne kampanje za lokalne izbore, kandidati za najviše lokalne funkcije uputili su poslednje poruke građanima, koje su u delu javnosti protumačene kao "obećanje ludom radovanje".
Kandidati su obećavali da će Zagreb dobiti metro ili, pak, fabriku za proizvodnju vakcina protiv korona virusa, a zagrebački Jutarnji list izdvojio je neke od tih, kako ih naziva, bisera.
Filipović je obećao fabriku vakcina protiv korone u kojoj bi se pravila i cepiva protiv karcinoma.
Fabriku vakcina sagradiću za manje od godinu dana, najavio je Filipović.
Tomašević je najavio gradnju metroa u Zagrebu i istakao da se početak može realizovati u prvom mandatu nakon što se naprave studije izvedljivosti i prijavi za novac iz fondova EU.
Želim stvari da rešavam dugoročno, bez obzira na to što će možda na kraju podzemnu železnicu otvoriti neki treći ili četvrti gradonačelnik, rekao je Tomašević.
HDZ-ov kandidat za gradonačelnika Osijeka Ivan Radić u svoj je program uvrstio gradnju stadiona Pampas. Iako je objasnio da je to privatna investicija sa kojom Grad Osijek nema nikakve veze, iz nekog nepoznatog razloga i to je deo njegovog programa.
Gradonačelnički kandidat Mosta Berislav Mlinarević najavljuje nove avionske linije na aerodromu Osijek, iako Grad Osijek u toj većinski državnoj firmi ima samo 25 posto udela, što znači da nema nikakav uticaj.
Kandidat Domovinskog pokreta za gradonačelnika Zagreba Miroslav Škoro najavio je besplatne vrtiće u Zagrebu.
Garantujem vam da će Zagreb od jeseni imati besplatne vrtiće, poručio je.
U Splitu su u ovoj kampanji bila aktuelna obećanja mostova, tunela... Tako je Vice Mihanović, kandidat HDZ-a, obećao most između Splita i Kaštela i tunel kroz Kozjak, a Željko Kerum (HGS) obećao je gradnju tunela od Istočne obale do Poljičke.
Kandidati srpskih stranaka
Srbi u Hrvatskoj su na današnje lokalne izbore izašli predvođeni jedinom srpskom parlamentarnom strankom, Samostalnom demokratskom srpskom srankom (SDSS), što je ujedno svojevrsni ispit za tu stranku, koja je od prošle godine u koaliciji sa vladajućim HDZ-om na državnom niovu.
Za neke sredine, gde su Srbi na lokalnom nivou na granici oko 15 posto udela u ukupnom stanovništvu i oko pet posto na regionalnom, izbori za zamenike predstavnika u izvršnoj vlasti iz srpskih redova možda su i poslednji s obzirom na evidentan demografski pad i predstojeći popis stanovništva prema kojem će se regulisati buduća prava nacionalnih manjina, piše portal hrvatskog nedeljnika Novosti.
Pregled kandidacijskih lista u mnogim sredinama odaje utisak manjeg broja kandidata za izvršne funkcije, pogotovo iz srpske zajednice.
Takođe, za razliku od prošlih izbora, primećuje se da druga politička stranka koja okuplja Srbe u Hrvatskoj, Demokratski savez Srba (DSS), izlazi s mnogo manjim brojem kandidata.
U brojnim sredinama kandidati DSS-a na prošlim izborima na ovima se ne kandiduju pod stranačkim imenom, nego u ime grupe birača.
Nepovoljan politički trend nastavlja se i na listama političkih stranaka za predstavnička tela, pogotovo za gradska veća i županijske skupštine, na kojima pripadnici srpske zajednice zauzimaju kao po pravilu neulazna mesta na listama, čak i u sredinama gde Srbi čine značajan broj.
Iznenađenje ovih izbora, navodi portal, sasvim je sigurno grad Knin, gde u koaliciji izlaze SDSS i SDP sa kandidatkinjom za gradonačelnicu, saborskom poslanicom Anjom Šimpragom.
Ocenjuje se da je to veliki iskorak za srpsku zajednicu koja prvi put nakon 1995. ima svog kandidata za čelno mesto u izvršnoj vlasti Knina, gde je broj Srba pao na 23 posto.
U Šibensko-kninskoj županiji SDSS ima kandidata za zamenika župana koji je i nosilac samostalne liste te stranke za županijsku skupštinu, za zamenika gradonačelnika Knina iz srpskih redova, za načelnika Ervenika, za načelnika Kistanja i za načelnika Biskupije.
Svi oni su bez protivkandidata.
Na istoku Hrvatske, za razliku od juga, poprilična je gužva među kandidatima iz srpskih redova, pše portal i dodaje da su za zamenika župana Vukovarsko-sremske županije četiri kandidata: jednog iz SDSS-a i troje iz grupe birača.
Za mesto zamenika gradonačelnika dva su kandidata iz DSS i SDSS.
Za opštinu Borovo takmiče se dosadašnji načelnik Zoran Baćanović iz SDSS-a i Nikola Lukić iz grupe birača.
Za skupštinu Vukovarsko-sremske županije nosilac liste je SDSS-ova saborska zastupnica Dragana Jeckov.
Za razliku od prošlih lokalnih izbora, ovog puta srpska zajednica u Gračacu izlazi jedinstvena, u koaliciji Samostalne srpske stranke i DSS-a, koji je prošli put podržavao kandidatkinju HDZ-a.
U Lici SDSS ide samostalno za županijsku skupštinu, u Karlovačkoj županiji ta stranka ima kandidata za zamenika župana, a u Krnjaku su za načelnika opštine kandidovani s predstavnici iz SDSS i HDZ-a.
U Ogulinu, jedinom gradu Karlovačke županije gde Srbi imaju pravo na zamenika gradonačelnika, dva su kandidata iz SDSS-a i DSS-a.
U Sisačko-moslavačkoj županiji, koju muče posledice razornog potresa, za zamenika župana iz srpskih redova tri su kandidata: dvojica iz grupe birača i kandidatkinja iz SDSS.
Kurir.rs/Tanjug