Još jedno finale Đokovića I Nadala – koje će biti mnogo više od meča
Dugo se nije desilo da se za meč najvećih rivala u istoriji tenisa toliko dugo čekalo poslednjih 16 sezona od kada su se prvi put susreli, a ovaj 57. put je po mnogo čemu poseban za Đokovića I Nadala.
Ove godine je samo Rafa slavio barem na jednom turniru na najtežoj podlozi (Barselona), a da su pritom obojica doživela po dva iznenađujuća I otrežnjujuća poraza koja daju posebnu težinu njihovom današnjem, a nadamo se i predtstoječem meču (na Rolan Garosu): Nadal od Rubljova i Zvereva, Novak od Evansa I Karaceva.
Obojica su preživeli “tenisku golgotu” ove nedelje u “večnom gradu” – Nadal protiv Šapovalova, Novak protiv Cicipasa... Međutim, nesalomivi duh i srce “večno mladih” asova koji među sobom imaju 38 osvojenih Grend Slemova i koji su svake godine od 2006. barem jednom igrali jedan protiv drugog ih je dovelo u još jedno veliko finale Mastersa.
Od 2004. godine se samo 9 puta desilo da se ni Novak ni Nadal nisu kvalifikovali za završnu rundu turnira ove klase, a činjenica da se to po 3 puta desilo 2019. i tekuće 2021. godine (uz Pariz 2020.) govori o tome da je smena generacija na vrhu (donekle) započela – barem u formatu mečeva na 2 dobijena seta.
Ipak, Grend Slemovi su nešto drugo... I najvrednije u profesionalnom tenisu, a predstojeći u Parizu, kruna sezone šljake, po svemu sudeći će imati istorijske konotacije, barem u smislu da bi rekord Rodžera Federera po broju osvojenih Grend Slemova napokon mogao da bude nadmašen.
Za Novaka, naravno, konačni trijumf na Filip Šatrijeu bi ga doveo na korak do ostalih članova “velike trojke” u smislu izjednačavanja rekordnih 20. Slemova – a današnje finale u Rimu, ma koliko izgledalo neravnopravno za njega zbog 5 sati odigranog tenisa u dva različita meča juče, predstavlja preludij u kome umor I bol “ne postoje” i u kome su um, duh i srce glavni generatori energije u ovako važnom okršaju.
Pred novi “epski meč” dvojice mega-asova savremenog sporta, statistika je interesantno – raspolućena. Novak vodi sa 29 pobeda nad 27 u dosadašnjim mečevima, sa 15 naspram 12 pobeda u svim finalima, 16 naspram 12 u mečevima na Mastersima i 7 naspram 6 u finalima Mastersa. Sa druge strane, Nadal je veliku većinu svojih pobeda stekao upravo na šljaci, na kojoj je ostvario 18 pobeda naspram Novakovih 7, osam puta je bio bolji od Novaka (4) u finalima na šljaci, pet puta pobeđivao Novaka (3) u Rimu – a od toga 3 puta u samom finalu (Novak – 2).
Da je Španac pravi “kralj šljake” možda je najuverljivije dokazao u njihovom prošlogodišnjem finalu na Rolan Garosu – u kome je taktički nadvisio Đokovića kao retko kada do sada, i uneo brigu među Novakove navijaće da će dok god Rafa bude igrao Pariz osvajanja još jednog “Trofeja musketara” biti nemoguća misija za svakoga, pa i Đokovića.
Novak dobro zna da su Nadal na šljaci i Rolan Garos verovatno najveći izazovi koji stoje između njega i najvećih dostignuća u istoriji tenisa i zato je svaki meč protiv njega na ovoj podlozi, a naročito finale Rima u kome on juri šestu (a Nadal desetu) titulu zadatak od posebne važnosti u svakom smislu, a možda ponajviše mentalnom i taktičkom.
“Uradio sam mnogo toga pozitivnog ove nedelje u Rimu i važno je da moje samopouzdanje bude na najvišem nivou u finalu od ovakve važnosti!” ističe Nadal pred meč koji će odlučiti pobednika turnira na kome su se on i Novak najčešće susretali (9) i u kome ima šansu da se izjednači sa Srbinom po broju osvojenih Mastersa (36).
397 puta je Nadal pobeđivao na Mastersima (Novak 370 – iako je u finalima bio više od Nadala, 53-52 – a od toga u Rimu, rekordnih 11) a 100 puta na njegovom omiljenom Rolan Garosu – dok je Novakov najuspešniji turnir Australijen Open – sa 100 pobeda. U poslednjih 5 mečeva na šljaci – Nadal je pobedio u 4, dok je Novak upravo tom pobedom u Rimu u četvrtfinalu 2016. nagovestio osvajanje svoje jedine titule na Rolan Garosu do sada.
Dva puta je od tada Nadal bio bolji na poslednjem Mastersu sezone na šljaci, posebno motivisan da se 2016. u Rimu (i Parizu) ne ponovi. Istakavši da je svoje pripreme za Rolan Garos skoro priveo kraju. Nadal dobro zna da je ovo meč od monumentalne psihološke važnosti za obojicu, u kome će startna prednost manjeg podnešenog fizičkog napora u odnosu na protivnika biti podjednako opasna kao I korisna, jer će se glavna borba odvijati na mentalnom planu. Zbog toga će Nadalu biti izuzetno važno da dubinski percipira kako je Novak “proučio” njegovu igru, pronikne u “rezervnu” strategiju Đokovića u ovakvoj situaciji i izdrži Novakov očekivani pritisak na početku koji bi mu doneo prednost iz koje bi mogao da strateški rasporedi snagu do kraja meča.
Sa Novakove strane okolnosti ne mogu da budu jasnije, a na njih će izuzetno uticati njegova motivacija. Zanimljive stvari je Đoković radio van terena pre Rima, i sasvim je sigurno da su I one povoljno uticale na njegov voljni momenat, izdržljvost, inat. Novak bi morao nekako da oseti mesto gde bi Nadal mogao najpre da “napukne” i da izvrši pritsak koji bi poremetio psihološku stabilnost protivnika u ovako delikatnom meču. To bi za Novaka bila velika pobeda sama po sebi, jer sigurno još uvek pamti kako ga je Nadal nadigrao I nadmudrio u Parizu prošle godine što je endemično za višegodišnji rivalitet, skoro bez premca u savremenoj sportskoj istoriji.
Naravno, naš as neće moći da napravi ni jedan valjani korak u ostvarenju tog cilja a da ne bude u mogućnosti da pre meča povrati “svoje noge” (kao što je juće rekao) ali, ako to bude uspeo da obezbedi njegov verni “alhemičar” Ulises Badio Novak će znati da je sve ostalo ostvarivo, moguće i u dovoljnoj meri u njegovoj moći.
Bilo je fantastičnih pasaža u Novakovoj igri ove nedelje u Rimu, bilo ih je i u Beogradu i to Nadalov kamp izuzetno dobro zna pre nego što bi bilo kome u njemu palo na pamet da gleda na ovaj meč kao na nešto lakši od očekivanog. No, najvažnije je da to zna naš Novak i da danas uspe da stvori pravi sinergiju svih svojih atributa i prednosti u stvaranje pobede koja će po svemu sudeći zaista imati istorijske konotacije.
Ima li lepšeg načina za provesti današnje popodne nego prateći meč koji ovoliko puno obećava? Finale Rima Đoković – Nadal je I uvek će biti privilegija za svakog ko i najmanje poznaje tenis i njoj se treba prepustiti u svoj raskoši vrlina i umeća koje će obojica asova i ovoga puta predstaviti u jednom velikom finalu!
Kurir sport/Vuk Brajović