MILOVAN JOVANOVIĆ: Nedostižni mir
Odluka nižih sudova da isele 28 palestinkih porodica iz dela Istočnog Jerusalima - kvarta Šeik Džarah i upad Izraelaca u dzamiju Al Aksa bile su varnice koje su zapalile novu vatru sukoba izmedju Izraela i Palestine. Nakon što Izrael nije prihvatio ultimatum da se njegove snage bezbednosti povuku iz jerusalimskog kompleksa, u kojem se nalazi džamija Al Aksa, Hamas je otpočeo sa raketiranjem izraelskih gradova. Krv je prolivena, a očekivani odgovor izraelskih snaga je ubrzo usledio. Najnovija eskalacija sukoba izmedju Izraela i Palestine uzrokovana je u mnogome unutrašnjim dešavanjima u ovim državama. Dugogodišnji premijer Benjamin Netanjahu vratio je mandat jer nije uspeo da dogovori formiranje Vlade. Novi mandatar Jair Lapid započeo je pregovore sa liderom partije Jamina Naftali Benetom i partijom izraelskih Arapa o formiranju koalicije kako bi se prekinula dvanestogodišnja vladavina Netanjahua. U Palestini su otkazani izbori koji su bili zakazani za 22. maj i ne zna se da li će se uopšte održati.Trebalo je da to budu prvi izbori posle 14 godina. Lideru Fataha Mahmudu Abasu i vođi Hamasa Ismailu Hanijeu odgovaraju sukobi u izbornoj kampanji za palestinsku samoupravu na Zapadnoj Obali i u Pojasu Gaze. Kroz ove sukobe Hamas pokušava da se predstavi kao jedina snaga koja je u stanju da zaštiti palestinske interese. Mirovni pregovori izmedju Izraela i Palestine se bezuspešno vode više od 25 godina.Palestinci već 70 god. preskupo plaćaju odluku kojom su odbili plan UN iz 1947.g. o podeli Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, gde bi Jerusalim bio zaseban trokonfesionalni medjunarodni grad. Jevrejske vodje su bile saglasne i prihvatile ponudu dok je arapska strana ovaj predlog odbacila. Jerusalim je sveti grad za Jevreje, hrišćane i muslimane, grad u potpunosti pod kontrolom Izreaela, koji ga je 1980. godine proglasio za svoju prestonicu i u koji je izmestio skupštinu ( Kneset), vladu i ministarstva.Istočni Jerusalim za Palestince predstavlja glavni grad palestinske države. Sukob između Izraela i Arapa nije samo etnički, teritorijalni, nacionalni, kulturni nego i religijski. Brdo hrama za Jevreje, a Haram al Šarif za muslimane, posebno je mesto oko kojeg se lome koplja i zbog kog je nemoguć bilo kakav kompromis izmedju jevreja i muslimana. Po predanju tu je nekada stajao hram koji je podigao kralj Solomon i koji su prvo srusili Vavilonci a potom i Rimljani nakon što ga je obnovio kralj Irod. Danas se na tom mestu nalaze džamije Al-Aksa i Kupola na steni. Posle Meke i Medine, za muslimane je ovo treće sveto mesto po značaju jer se sa tog mesta Muhamed na krilatoj kobili Buraku vinuo u nebo,video raj i pakao i susreo sa Alahom. Jevreji veruju u dolazak Mesije i spasenje koje podrazumeva prinošenje žrtve koja se jedino može prineti u hramu koji se nalazi na Brdu hrama. San svih Jevreja je povratak u Jerusalim i obnova Hrama. Za sada to nije moguće jer bi rušenje džamija dovelo do svetog rata (džihada) protiv Izraela.
Da bi se postigao trajan mir potreban je kompromis oko Brda hrama. Pošto je ovo nerešiv problem sukobi izmedju Izraelaca i Arapa nikada neće prestati.