Za Patrika Kasertu, penzionisanog mornaričkog karijernog savetnika sa 22 godine radnog staža, to je postalo upečatljiva stvarnost 25. juna 2018. Njegov 21-godišnji sin Brandon - depresivan i utučen zbog maltretiranja i jedinici - ušao je u rotor helikoptera u helikopterskoj morskoj borbenoj eskadrili 28 iz Norfolka u državi Virdžinija.
"Pokušavali smo to pravilno da rešimo i na najbolji mogući način pre nego što se bilo šta od ovoga desilo, ali Komanda nije želela da sarađuje ili me sasluša", rekao je ožalošćeni Patrik. "A onda kada smo ušli u to područje, neko je trebalo da se pozabavi njim. Niko nije pružio nikakvu prvu pomoć, a kada smo pokušali da dobijemo sve odgovore, (vojska) je sve samo zataškala. "
Nažalost, nedaća porodice Kaserta spada u statistiku u stalno rastućem dosijeu neborbenih smrtnih slučajeva američke vojske.
Prema Kongresnoj istraživačkoj službi (CRS), skoro tri četvrtine svih aktivnih američkih vojnih stradanja između 2006. i 2020. godine nisu se dogodile u Iraku ili Siriji ili Avganistanu, što se naziva prekomorskim operacijama za vanredne situacije, već na mestima koja nisu sukob. A od tih 74 procenta, 93 procenta smrti dogodilo se u Sjedinjenim Američkim Državama.
"Između 2006. i 2020. godine ukupno je 17.645 aktivnih pripadnika umrlo dok je služilo oružane snage SAD", navodi se u izveštaju. "Otprilike 13.068 pripadnika službe umrlo je u okolnostima koje nisu povezane sa operacijama OCO od 2006. godine. To u proseku iznosi približno 913 smrtnih slučajeva koji nisu povezani sa ratom svake godine (isključujući 2020)."
"Generalno, pripadnici vojne službe umrli su kao rezultat nesreće, nanošenja rana sebi ili bolesti", pretpostavlja se u izveštaju. "Otprilike 16 procenata (1.915) je uključivalo vozila. Alkohol je bio faktor u 14 posto svih smrtnih slučajeva. Podaci ne pokazuju da li je i alkohol bio umešan u smrtne slučajeve zbog nanošenja rana, bolesti ili vozila ".
Otprilike 31,8 posto svih smrtnih slučajeva smatralo se nesrećom, nakon čega je 24 posto izvršilo samoubistvo, 17,5 posto je bilo bolesti / povreda i 3,2 posto ubistava. Ubijeni u akciji, umrli od rana, terorizma i zarobljeni - zajedno - činili su 20,5 procenata. Preostalih 2,9 procenata je označeno kao na čekanju / neodređeno.
Kao što Kaserte mogu bolno potvrditi, broj smrtnih slučajeva samoubistava među pripadnicima vojne službe uzrok je velike zabrinutosti. Ta cifra porasla je adramatičnom brzinom u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema najnovijem tromesečnom izveštaju koji je objavio Pentagon, s tim što je vojska zabeležila 156 smrtnih slučajeva samoubistvom među svim službama - što je skok od 25 odsto u odnosu na 125 dokumentovanih prethodne godine.
Neke aktivistkinje, poput Dženifer Noris - veteranke vazduhoplovnih snaga koja vodi Vojno pravosuđe za sve - odaju počast onima koji nisu poginuli u borbi - sumnjaju da je značajan deo tih smrtnih slučajeva ono što ona naziva "ubistvom samoubistvom".
"Ako dete ode u vojsku, ne može napustiti svoj položaj ako mu ne ide. Umesto toga, maltretiraju ih i maltretiraju dok se ne ubiju ", žalila je ona. "A rukovodstvo će se prema vama ponašati još više kao prema bolu ako zatražite pomoć."
S vremenom je porodica Kaserta - počev od 2018. godine - insistirala na zakonu o sprečavanju samoubistava poznatom kao "Brandonov zakon", koji je želeo da "poboljša proces kojim pripadnik Oružanih snaga može biti upućen na procenu mentalnog zdravlja. ”
Nije prošao je u Kongresu prošle godine, ali Patrik nije odustao i nada se da će biti predstavljen sledećeg meseca.
"Idemo za toksičnom zloupotrebom vođstva i zloupotrebom moći", potvrdio je Patrik. "Ljudi misle da im se to nikada neće dogoditi, ali ako imate sina ili ćerku u vojsci, to zvono na vratima može da zazvoni u bilo kom trenutku."
CRS je takođe odredio "nesreće" kao vodeći uzrok smrtnosti u aktivnoj službi na američkim bazama, napominjući da je 32 procenta vojne smrti rezultat nesreća na obuci, nadmašujući 16 procenata vojnika koji su "poginuli u akciji" tokom istog perioda. Ipak, "slučajne" tragedije postale su previše uobičajene za svakodnevne vesti.
Prošlog meseca padobranac američke vojske anelite, dodeljen 82. vazdušno-desantnoj diviziji, umro je u Fort Bragu u Severnoj Karolini, "dok je izvodio vazduhoplovne obuke", sa nekoliko detalja o tome šta je pošlo po zlu. U septembru je još jedan 82. padobranski padobranac pretrpeo kvar padobrana tokom skoka statičke linije i strmoglavo pao do svoje smrti u Fort Stevart, Džordžija.
Vazduhoplovni brod mornarice takođe je umro prošlog meseca, nekoliko dana nakon što je pokušao da spasi kolege pripadnike službe tokom visoko rizične evolucije u školi vazduhoplovnih spasilačkih plivača u Pensacoli na Floridi. U januaru je narednik zelenih beretki izgubio život u vežbi za slobodan pad u blizini Eloija u Arizoni.
Prošlog jula, osam marinaca i jedan mornar utopili su se - zarobljeni u gotovo 40 godina starom amfibijskom vozilu (AAV) - tokom obuke u kampu Pendleton u Kaliforniji. Nesreća je Pendletonovu treća u deceniji koja uključuje AAV. 2017. izdržalo je 14 marinaca i trupozbiljne opekotine kada je njihov AAV UDARIO izloženi gasovod na bazi, a 2011. godine jedan marinski narednik je ubijen kada ga je AAV akcelerator zaglavio i pokrenuo pod vodom.
Naročito je porast broja nesreća doveo do jednogodišnje istrage Vladinog ureda za odgovornost predviđenu za puštanje u maju, rekao je portparol.
Ubistva se takođe pojavljuju kao alarmantni uzrok smrti na američkim travnjacima. Krajem prošle godine, pitanje seksualnog zlostavljanja i ubistva bačeno je u mrežu javnosti nakon što je nestala Vanesa Đulijen, vojnik u Fort Hudu u Teksasu. Njeno unakaženo telo pronađeno je nedeljama kasnije u plitkoj grobnici, a osumnjičeni - za koga se veruje da je seksualno maltretirao i ubio dvadesetogodišnjaka - ubio se kada se policija suočila prošlog leta.
Najmanje 159 vojnika Hud-a, prema Njujork Tajmsu, poginulo je iz razloga koji nisu bili borba između 2016. i 2020. godine.
Uprkos "preventivnosti" većine stradanja američkih trupa, uzbunjivači i kritičari tvrde da se problem samo pogoršava s obzirom na to da malo ko ikad odgovara - bilo da se radi o održavanju štetne kulture koja nije prikladna za neke pripadnike vojske ili dozvoljavanju pregleda loše opreme, ili neadekvatnim merama obuke.
Noris je takođe naglasio da veliki deo problema leži u Feresovoj doktrini - zakonu iz 1950. godine koji zabranjuje pripadnicima vojnih službi da naplaćuju odštetu od vlade zbog ličnih povreda zadobijenih u toku njihovih dužnosti, a takođe sprečava porodice da podnesu nepravnu smrt ili gubitak konzorcijuma kada pripadnik službe je ubijen ili povređen.
"Ako bi privatna američka kompanija postigla toliko smrtnih slučajeva, bili bi tuženi i primorani da naprave poboljšanja i promene", tvrdila je ona. "Ali u našoj vojsci ne postoji podsticaj za to, tako da se to i dalje nastavlja."
Natali Kavam, advokat sa sedištem na Floridi koja stoji iza borbe porodice Đulijen za pravdu, složila se da je doktrina Feres postala bolna tačka. Naglasila je da se to rutinski zloupotrebljava i primenjuje na "svaku situaciju", a ne samo u borbi, što je bila prvobitna namera.
"Feres bi trebao biti otprilike ratni. Dosadilo mi je da dobijam mejl i telefonske pozive od poremećenih roditelja čija deca umiru, a porodica nema mogućnosti da se prikloni ", dodala je. "Ne postoji radno mesto na svetu koje uzrokuje ovoliku smrt i nešto se mora promeniti."
Kurir.rs/National Interest