Članovi fudbalskog i futsal kluba Ozren iz Sokobanje duboko su potreseni tragičnom smrću druga i saigrača Alekse Stojmenovića (26), ktre oji je preminuo od posledica ranjavanja na proslavi rođendana drugove sestre.
Potresnom porukom od poginulog mladića oprostio se i kapiten KMF "Ozren" Ivan Stojković sa kojima je Aleksa samo dva dana pre smrti proslavio titulu, ulazak u treću regionalnu futsal ligu "Sever".
- Zajedno smo igrali futsal, radovali se pobedama, tešili se u porazima. U petak smo zajedno pobedili i proslavili titulu, a već danas doživeli najteži poraz. Nismo izgubili na parketu, tamo si nas uvek vodio do pobede, izgubili smo u životu, izgubili smo tebe. Uvek si bio prvi, prvi u svemu kao što si na ovoj slici, prvi na veselju. Verovatno si se tog dana i poslednji put potpisao, a da nisi znao. Da si mogao da biraš, verovatno bi želeo da poslednji autogram ostaviš na lopti, na ovoj našoj zajedničkoj i pobedničkoj lopti.
Kažu da svaka osoba umire dva puta. Prvi put kad stvarno premine, a drugi put kad ljudi prestanu da pričaju o njoj. Što se nas tiče, nećeš biti fizički sa nama na terenu, ali zauvek sa nama u mislima i srcima. I ne brini se, pričaćemo, uvek ćemo pričati o tebi jer svet pamti najbolje, a ti ćeš ostati nezaboravan. Dragi Aleksa, počivaj u miru, što se nas tiče i dalje si nam dobar drug, saigrač i prijatelj, samo si na nekom drugom mestu. Pozdravlja te kapiten ekipe, pozdravlja te KMF – naveo je Stojković ispod fotografije sa pobedničkog slavlja.
Trener njihovog kluba Aleksandar Zemljak kaže da je čitavog dana pod lekovima zbog stresa doživljenog nakon saznanja da Alekse više nema.
- Pobedili smo Majdanpek i ušli u viši rang takmičenja, u petak je bio sa nama na podizanju pehara, to je za naš tim ogroman uspeh. On nije igrao jer je bio povređen, ali je došao na slavlje. Kakav je to momak bio, krasilo ga je sve što krasi ne samo sportistu već velikog čoveka. Voleo je fudbal i mali i veliki mnogo, završio je medicinsku školu u Kruševcu, tamo je igrao u "Napretku", a zatim u "Rudaru" u Aleksincu odakle smo zajedno otišli u KMF "Ozren" u Sokobanji. Mnogo mi je teško, jedva govorim, ne mogu da se saberem niti da shvatim da Alekse više nema – kazao je Zemljak.
Iste osećaje deli i Marko Bajić, u čijem je timu Aleksa takođe igrao.
- Zimus je došao kod nas iz aleksinačkog "Rudara", pamtim ga po osmehu koji mu nije silazio s lica. Bio je srčan, odan, nije hteo da napusti saigrače ni kada je bio povređen. Poslednji put je igrao u selu Zvezdan, i to sa steznikom na kolenu. Zadnja tri, četiri kola nije mogao jer mu se povreda pogoršala. Međutim, došao je na proslavu pobede svog futsal tima – priča Bajić.
Kaže da iako ga je relativno kratko znao, osećao se kao da ga oduvek poznaje.
- Mnogo mi ga je žao, jutros su me obavestili da je u komi, a zatim i da je umro. Članovi tima će ići njegovoj kući da mu upale sveću. Trebali smo da igramo utakmicu u sredu, ali smo je odložili, pretpostavljamo da će mu tog dana biti sahrana, svi ćemo otići da mu odamo poslednju počast – kaže trener pokojnog fudbalera.
Komentarišući okolnosti stradanja mladog čoveka, Bajić objašnjava da zna samo ono što je čuo od Aleksinih kolega.
- Kažu da je hteo da razvadi neke mladiće koji su se tukli, da ga je neko odgurnuo, zbog čega je pao na ivičnjak stepenica i povredio glavu. Strašno je što je tako stradao i to na proslavi – u čudu je Bajić.
Podsetimo, Aleksa je preminuo u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od posledica povreda koje je zadobio na proslavi osamnaestog rođendana sestre njegovog druga.
Kurir sport / Telegraf.rs