Sve je više mladih poljoprivrednika koji se odlučuju da na svojim parcelama zasade jagode, jer dobro rađa, a cena plodova po kilogramu izuzetno zadovoljavajuća.
Ovog proleća ona se kreće oko 400 dinara. Jokići iz Topole pre četiri godine započeli su proizvodnju jagode a sada se njihova plantaža prostire na 30 ari.
- Za jagodu smo se odlučili jer ne treba velika površina da se baviš proizvodnjom, za svako drugo voće treba velika površina, za jagodu evo recimo 30 ari sasvim dovoljno da jedna porodica sama sve postiže. Imamo oko 12.000 sadnica, dve sorte alba i sibila, alba je od početka tu, zadovoljan sam njom, a sibilu sam prošle godine ubacio frigo sadnice, pokazala se kao jako kvalitetna, samo joj je mana što stiže dve nedelje kasnije od albe i ostalih poznatih sorti - kaže Aleksandar Jokić uzgajivač jagode iz Topole.
Prema njegovim rečima veliki hladnjačari najviše traže jagodu kleri, koja prva stiže na tržište, slatka je i otporna na spoljne uslove. Međutim, veoma je tražena i sorta alba.
- Tržište su nam nakupci i prijatelji, stalne mušterije koje sam stekao za ove četiri godine, tako da jedva postižem da ispunim zahteve mušterija i da proizvedem količine koje mi traže, uglavnom dođem u situaciju da i ne mogu da ispoštujem sve. Za jednu sezonu u dobroj godini proizvedemo četiri do pet tona, ove godine to ne možemo da očekujemo jer su aprilski mrazevi skinuli sigurno 20 odsto roda napolju, pitanje je kakvo će vreme biti do kraja, tako da će sve to smanjiti prinos, i prošle godine smo čak 50 odsto imali manji rod zbog mraza u aprilu - objašnjava Jokić.
Zajedno sa suprugom Aleksandrom jagodu gaje u plasteniku ali i na otvorenom. Oboje su saglasni da je ovogodišnja cena izuzetno dobra za uzgajivače i ističu da će cena u narednom periodu sigurno biti niža.
- Cene variraju, plastenička ima dobru cenu trenutno je od 350 do 400 što je odlično, ali kada krenu na otvorenom cena će da pada. Realna cena i pristojna je 200 dinara za kilogram. Kod nas nikada niko nije oprao jagodu, svi dolaze beru i jedu na licu mesta. Naša deca su ovde sa nama stalno, beru, jedu, pomažu nam i često u šali kažemo da su oni naši kontrolori kvaliteta - rekla je Aleksandra Jokić.
Berba jagode u plasteniku počinje već oko 15. aprila i traje oko tri sedmice. Jagoda na otvorenom stiže kasnije, a prema rečima uzgajivača, ove godine će berba kasniti jer vremenski uslovi nisu pogodovali ovoj voćnoj vrsti.
Ovaj mladi bračni par naglašava da će se zadržati na trenutnoj površini od 30 ari, jer im je to dovoljno da sami obavljaju sve poslove. Smatraju da bi sa daljim proširenjem zasada morali da plaćaju radnu snagu i da dodatno ulažu u proizvodnju što im za sada nije u planu.
- Ostaćemo na ovoj površini jer nam je to dovoljno da sami radimo, i da imamo lepu zaradu. Jagoda je biljka koja ne zahteva cele godine da budeš prisutan, u proleće, početkom marta traži šišanje, svaku biljku ručno moramo da skratimo, da bi krenula da bokori, potom prihrana kroz sistem kap po kap. Zaštitu sprovodimo minimalno, prevelika hemija stvarno nije potrebna za jagodu, nemamo problem sa insektima, bolestima - kažu Jokići.
Prema rečima stručnjaka, pre deset godina proizvodnja jagoda nije bila registrovana u statistici, i još uvek nema preciznih podatka na koliko hektara se uzgajaju.
Ipak, danas se zna da Srbija godišnje od jagoda zaradi oko pet miliona evra. Gajenje jagode može biti isplativo, ali je neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i da obezbede tržište jer je dobro poznato da zrela jagoda ne može dugo da stoji.
(Kurir.rs/RINA)