MI SRBI SMO NAJGORI PREMA SEBI Jovo Maksić o filmu Lihvar i seriji Oluja: Ne treba da se stidimo bolnih tema iz naše prošlosti
Film "Lihvar" beogradsku i svetsku premijeru imao je na Festu, gde je i nagrađen, a pre dve večeri je premijerno prikazan u Inđiji, inače rodnom gradu reditelja Nemanje i producenta Aljoše Ćeranića. Jednu od glavnih uloga u ovom ostvarenju - koje govori o jednom danu u životu zelenaša kome se život okreće naglavačke zbog gluposti u trenutku kad je bio na korak do ostvarenja sna - igra i sve traženiji Jovo Maksić. Glumac za Kurir govori o novoj ulozi, ali i projektima na kojima će raditi tokom leta.
"Lihvar" je prvi domaći film snimljen u toku pandemije, i to samo za 14 dana i s budžetom od 60.000 evra. Da li ste bez mnogo razmišljanja prihvatili poziv braće Ćeranić i šta vas je kupilo u priči Strahinje Madžarevića?
- Prvo to što je poziv došao od Nemanje Ćeranića. S njim sam već radio na filmu "Volja sinovljeva", a kasnije i u serijama "Grupa" i "Švindleri" i nekako smo nas dvojica kliknuli na prvu, rekao sam sebi da bih s ovim čovekom mogao da radim sve što mu treba. Nisam imao sumnju jer je ovo njegov debitantski film. Očekujem da ćemo i "Volju sinovljevu" uskoro završiti. Najvažnije je poverenje. Nemanji potpuno verujem i uvek ću biti tu da mu pomognem.
Igrate policajca koji šuruje s mafijom. Gde ste našli inspiraciju za ovog junaka?
- Sam naziv ovog filma je "Lihvar". Svi su ovde lihvari. Neko je više, a neko manje. Naći inspiraciju za uloge ljudi koji se bave kriminalom nije bilo teško. Svaki psihijatar malo poprimi od svog pacijenta, pa tako i policija od tog kriminala. Družio sam se s policajcima, koji nisu ovo što igram, ali u svakom postoji mala doza lihvarstva. Tanka je tu linija. Kad se bavite time, vrlo lako može da vam se omakne da pređete i na drugu stanu zakona. Život je takav, negde napravite male kompromise, koji vode u mnogo veće, a posle to ne možete da kontrolišete, kao ni moj junak.
Uslov distributera je bio da vaše lice obavezno mora da ide na plakat filma. Da li vas je iznenadila popularnost i pažnja medija nakon serije "Kosti"?
- Dobio sam šansu da pokažem šta znam i umem i trudim se da to opravdam. Ne volim tu reč popularnost. Gluma je posao kao i svaki drugi, a ja se trudim da ga radim najpoštenije što umem. Kad radiš s ovakvom ekipom, kada se neki klinci gerilski bore za svoj prostor, pokazali su da mogu da snime jedan čestit i kvalitetan film. Oni nisu sedeli, kukali i čekali da im neko nešto udeli.
Očekujete li da film dobije nastavak?
- Verujem da će "Lihvar" dobiti nastavak.
Da li stesada došli u poziciju da birate uloge?
- Izbor uvek postoji. Svako bi od nas voleo da radi pod manjim pritiskom. Meni se dešavalo prošle godine da u jednom danu snimam tri projekta. Prisutan sam i u pozorištu, ali i dalje sam u poziciji da zbog egzistencije moram mnogo da snimam. Nadam se da ću doći u situaciju da budem izbirljiv i da ću moći više da budem sa svojom porodicom.
Ne vidi se kod vas razlika u kvalitetu kad igrate Žutog u telenoveli "Tajna vinove loze" ili Kostu u seriji "Kosti". Kako ste to uspeli?
- Nema tu neke formule. U svakom projektu nađem inspiraciju i trudim se da se svaka moja uloga razlikuje od onog što sam slično radio. Nekad mi uspe.
Prošlog meseca imali ste premijeru predstave "Divlje meso" Jagoša Markoviću u BDP. Niste kao neki drugi seli u kolica, već ste taj hendikep koji ima glava porodice odlučili da prikažete na drugi način. Zašto?
- Nisam hteo da ga vežem za kolica. Imao sam u glavi jednog prijatelja koji je pao s ploče i ostao invalid. Preneo sam na scenu ono što sam video u svojoj okolini. Nadam se da sam uspeo da postignem da to ne izgleda kao ruganje. Kad se radi s Jagošem, on nama glumcima daje punu slobodu.
Čeka vas snimanje serije "Oluja" i nastavka "Dare iz Jasenovca". Što su vam lično važne te teme?
- Neću da pričam o svom životu, jer su to mnogi zloupotrebili. Mi smo grubi prema sebi. Postoji i ona izreka: Srbi, čuvajte se sebe. Mi Srbi smo najgori prema sebi. Treba da se snimi deset filmova na tu temu, jer će iz kvantiteta izaći i kvalitet. Ne treba da se stidimo toga. Svaka bolna tema kroz koju smo prošli i bila teška za nas ili druge neka je vrsta katarze i duga prema tim ljudima. Nemam ništa protiv da i druga strana snima takve filmove. Potrebno je da prikažemo šta smo jedni drugima radili, jer je moguća i neka vrsta pomirenja i nekog normalnog života. Ne možemo nastaviti da živimo s mržnjom.
Imate li ambiciju da snimate filmove?
- Srećan sam što mogu da budem glumac i nemam nikakvu drugu ambiciju.
Kurir/ Ljubomir Radanov
Bonus video: