Da li je Kristifor Kolumbo bio zaista iz Đenove? Ili je bio Španac? Ili je bio Portugalac, možda Grk ili čak i Poljak?
Nepoznanica oko porekla poznatog istraživača mogla bi da bude rešena za pet meseci jer su međunarodni naučnici u sredu krenuli sa analizom njegovih DNK ostataka u nadi da će uspeti da identifikuju njegove korene.
Zaključak analize očekuje se u oktobru.
O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.
No nakon tog nalaza grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja sprovodi istraživanja, je zaustavila istragu. Razlog je bio što ondašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna niti verodostojna i zahtevala je veliku količinu genetičkog materijala.
"Tajna" Kolumbovog porekla
U međuvremenu je nauka napredovala velikim koracima. Hoze Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do "radikalnog poboljšanja" u DNK analizi pa je sada moguće analizirati jako male fragmente uzoraka.
"Primao sam na desetine agresivnih mejlova u kojima su me pitali zašto smo zaustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem 'tajnu' Kolumbovog porekla", rekao je šef projekta Lorente na onlajn konferenciji za medije.
"Da smo barem još pre 16 godina to mogli da ustanovimo, ali tada nismo imali potrebnu tehnologiju. Nauka nije nauka ako ne ispunjava maksimalne potrebne uslove", dodao je on.
Kosti mu putovale koliko i on
Istraživači trenutno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.
Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji kao i u laboratorije u Meksiku i SAD-u premda se istraživanje koordinira iz Granade.
"Postupak rada će tako biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom iznećemo na sto zaključke", objasnio je Lorente, a prenosi Index.
On lično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Đenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih "zagonetki i kontradikcija" u istorijskoj priči i dobijanje "što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi moglo raspravljati" o poreklu Kristifora Kolumba.
Kao uvod u taj posao, Univerzitet u Granadi je u sredu ugostilo naučnike, što je Lorente nazvao "prvim svetskim sastankom Kolumbovih istraživača", koji su izneli razne teorije o njegovom poreklu.
"Nadam se da će istraživanje pokazati da je Kolumbo bio španski plemić, a ne moreplovac iz Đenove", rekao je Gardijanu Alfonso Sanc, istoričar-amater i pisac koji smatra da je Kolumbo rođen u centralnoj Španiji.
Prekookeanska putovanja istraživača u ime španske monarhije od 1492. i 1504. godine otvorila su vrata evropskoj kolonizaciji Amerika, koje su Evropljani tada nazivali "Novim svetom".
Kolumbo je umro 20. maja 1506. i bio je pokopan u samostanu u španskom gradu Valjadolidu, premda je navodno tražio da bude sahranjen u Americi.
Iz Valjadolida su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju ponovo vraćeni u Sevilju.
Kurir.rs