NE BOJ SE VELJO, JOŠ TI NIJE VREME! SAN VOJNIKA NA FRONTU: Nema ni sudnjega dana ako nije došao u snovima!
Major srpske vojske u Velikom ratu Velja Basarić mirno je ležao na ćebetu dok su oko njega padale granate jer mu je pokojni otac Đoka u snu rekao: "Ne boj se, Veljo, još ti nije vreme." Milunka Marković iz Beograda usnila vojnika bez glave Nikolu, koji joj je rekao gde je pao i tražio da neko za njega sveću zapali
San vojnika i vojnički snovi nisu ista stvar. U ratu, u rovu, sanja se drugačije, a snovi su predskazanje i presuda. Uteha i slutnja. U tom snu u cokulama često su i život i smrt. Sa snom - "glasom bogova" - tamo nema šale. Verovao ili ne u Boga ili u snove.
Snovi su otkad je sveta i veka izazivali poštovanje i pažnju čoveka, pa i strahopoštovanje. Prastari sanovnici Vavilonaca, Egipćana, Jevreja, Grka ili Rimljana veruju da onaj ko poznaje snove, "poznaje srce stvari". Stari zavet i Talmud dva milenijuma pre velikana psihoterapije Sigmunda Frojda i Karla Gustava Junga anticipiraju neke značajne postavke tumačenja snova. U srednjem veku san je postao "glas demona ili samog đavola", a retko i samo u snu izuzetnih, svetih ljudi i proroka može se javiti kao "glas Boga". Epoha romantizma donosi i mišljenje da je "san majka poezije".
POTISNUTA ŽELJA
Na kraju 19. veka, stoleća koje je Njegoš pozvao da se "gordi nad svijema vijekovima" jer će biti "era strašna ljudskijema koljenima", ne znajući, siroma, šta nas čeka, Sigmund Frojd stvara "Tumačenje snova". Kako bi se danas reklo "kultna knjiga", objavljena je 1900. godine, ali te pa i naredne godine nije baš bila hit. Za dve godine prodato je svega 228 primeraka. Daj bože da ju je toliko ljudi i pročitalo. Sažeto rečeno, čitavo veoma složeno učenje tvorca psihoanalize o snovima može se sažeti u rečenicu: san je prikriveno ispunjenje jedne potisnute želje.
Nije potvrđeno, ali nije ni demantovano da je major srpske vojske Velimir Đ. Basarić čitao "Tumačenje snova" u prvom izdanju, ali lekar Miodrag Vračarević zabeležio je početkom Velikog rata:
"Tu na samoj ivici jaruge nalazili su se čuveni Čeganski položaj i kota 1212. Ispred jaruge bio je naš puk u rovovima, a ja sam se nalazio sa previjalištem poluskriven u jednoj pećini, odakle sam izvirivao i posmatrao šta se dešava na samom frontu, jer su bugarski rovovi bili na jedva sto metara ispred nas. Između rovova i pozadi naših rovova bila je jedna ledina - ravnica. U pećini sa mnom bili su kapetan Dragiša Stojadinović, komandir mitraljeskog odeljenja, potporučnik Dimitrije Čičević, komandir-bombaša, i major Basarić, čija je četa držala front ispred nas. Razgovarali smo o sudbini i mogućnosti da se pogine ili ne pogine. Major Basarić bio je tog dana osobito drag, raspoložen i veseo i pričaše nam kako njega neće zrno da bije, pa to je hteo i baš da nam dokaže... Mi smo se zgranuli i zaprepastili kad videsmo da on izađe iz naše pećine i, noseći u ruci jedno ćebe, uputi se pravo na proplanak, na onu ledinu između njihovih rovova i nas, pa poče sa svojim vojnicima stojeći da razgovara... Mi smo ga preklinjali da se vrati k nama, ali on se samo veselo smejao... Onda raširi i prostre ćebe nasred ledine i leže...Najednom Bugari to primetiše, počeše brdskim topovima da gađaju samo njega. Oko njega je palo četrdesetak granata i ne pogodiše ga. On se onda podiže, ustade sa ćebeta i lepo, lagano pešačeći onih nepunih sto metara, dođe natrag k nama i viknu: 'Jeste li se uverili da me neće zrno?' i slatko se uz te reči smejao... Mi smo svi bili radosni što mu se ništa nije desilo i gledali smo dalje prema ćebetu, koje je on namerno ostavio. Samo posle nekoliko minuta Bugari se okomiše na ono ćebe "urakljiše ga", to jest baciše četiri zrna pored ćebeta na sve četiri strane i u tom momentu peto zrno pade na samo ćebe uz eksploziju, dim i prašinu, diže ga nekoliko metara uvis. A Velja se i dalje smeje i nastavlja: 'Eto, vidite, ne mogu ja sada da poginem...A znate li zašto? Zato što ću ja to unapred znati kada mi je suđeni čas: javio mi se nekoliko puta u snu moj pokojni otac Đoka, pa mi kaže: Ne boj se, Veljo, još nije ti vreme... Kad dođe tvoje vreme, ja ću ti se javiti da ću doći kolima po tebe! Mi smo se smejali ovom njegovom sujeverju i radosno propratili ovaj njegov malopređašnji junački podvig, a on nam reče: 'Oprostiću se ja još s vama čim saznam momenat svoje smrti.' Onda se diže i ode opet k svojim rovovima, opet kroz kišu pešačkih zrna, pešačeći namerno lagano, do svog rova, uđe u rov i ostade među svojim vojnicima... Ja sam dugo te noći sedeo sa svojim vojnicima razgovarajući o tome. Zaista nam je bilo čudno i zagonetno zašto ga zrno neće."
"DOBIO SAM POZIV"
"Još veću zbunjenost izazivali su slučajevi kada su se predosećanja i predskazanja o nesreći zaista i ostvarivala. Jedan takav događaj ispričao je Dragiša Pavlović kada mu se jedan od vojnika obratio sledećim rečima: 'Ovo sad pijem meni za dušu.' Mi se pogledasmo. On izvadi penkalo iz džepa i dade mi: 'Uzmi, Giša, za uspomenu. Ja ću noćas da poginem, idem gore na nebo. Dobio sam poziv.' I priča on, tupilo mu se nešto, sanjao san. 'Uzmem ja to penkalo i velim - daću mu sutra.' Oćeš, đavola! Čim smo pošli tamo, još nismo ni stigli na položaj, pogodi ga jedan zalutali metak pravo u čelo", zapisano je u knjizi "Srbijice, dušo gorka" kazivanje Dragiše Pavlovića iz Markovca kod Velike Plane.
Psiholog Nebojša Jovanović, kog smo prekinuli u kosidbi, objašnjava da je teško dokazati da li su snovi proročki.
- Ima ljudi koji veruju u prekogniciju, da je moguća sposobnost predviđanja budućih događaja. Zvanično, u psihologiji prekognicija nije dokazana i spada u domen nečega što nije nauka - rekao je Jovanović za Kurir, između dva otkosa.
- I u modernoj psihologiji mnogi čuveni psiholozi, koji su negovali naučni, racionalni pristup snovima, poricali su natprirodne, proročanske moći sna. Vračare, gatare, vidovnjake... nismo pitali za mišljenje.
NESVESNA ŽELJA
Psiholog i redovni profesor Žarko Trebješanin u svojoj knjizi "Snovi psihološko tumačenje", izdavač "Datastatus" (2021), pojašnjava da Frojd nije poricao činjenicu da neki proročanski snovi mogu da se ostvare, ali ih je objašnjavao racionalno, polazeći od svoje teorije nesvesnog. "Proročanske snove", dakle, iskonstruisala je naša često pradavna nesvesna želja, pa mi u budućnosti otkrivamo ono što zapravo potajno odavno želimo. Takvi snovi zapravo ne otkrivaju budućnost sveta, već, naprotiv, našu davnu prošlost, objašnjenje je tvorca psihoanalize.
- Sve se tu, u toj psihoanalizi, izmešalo, i prošlost i sadašnjost i budućnost... baš kao u priči Radovana Kazimirovića, koju je zabeležio u knjizi "Čaranje, gatanje, vračanje i proricanje u našem narodu": "Neka Milunka Marković iz Beograda", piše on, "usnila je pred same Zadušnice 1931. godine kako joj je došao jedan vojnik bez glave i rekao: "Zovem se Nikola i 15 godina ležim u vinogradu zaboravljen, neopojan; nikada mi niko nije sveću pripalio jer mi niko ni groba ne zna. Ležim između onih giža što su kraj ograde trešnje. Sutra su Zadušnice. Pravo je da se i mene neko seti; zovem se Nikola!" Milunkin otac Mihailo, službenik Narodne skupštine, iskopao je zemlju na označenom mestu i zbilja našao kostur i vojničke stvari, vrlo plitko ispod površine zemlje. Sutradan, na Zadušnice, sahranjeni su zemni ostaci nepoznatog vojnika.
- Postoje, takozvani proročanski snovi. To su oni snovi u kojima se na direktan, otvoren ili posredan način predskazuje ono što će se desiti u bližoj ili daljoj budućnosti, a što može biti vrlo značajno za osobu koja sanja. O tome ne postoji jedinstven stav i relativno skoro ovi proročanski snovi počeli su da se proučavaju kao osoben folklorni fenomen - priča o snu koji se ostvario. U narodnom verovanju postoji da snovi najavljuju događaje. Dok, s druge strane, Jung ima shvatanje da kada mi spavamo da je isključena svest i da naše nesvesno može da primi nešto što svesno ne može. Jung objašnjava da naše nesvesno može mnogo toga da uvidi što naša svest ne uviđa - objašnjava za Kurir profesor Trebješanin.
TEŽAK SANAK
- U još jednoj kultnoj knjizi "Srpska trilogija" Stevana J. Jakovljevića opisuje se proročanski san vojnika:
"Mene tada savlada san. I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se - Šta vam bi? - pita me ordonans. Pogledao sam svoju nogu i počeo da se pipam. Rekoh ordonansu kakav sam san usnio. - Eh, san je laža, a bog je istina - teši me on."
Jovan Dučić bi ovaj košmar opisao stihom koji štiti vojnika od zle sile: Težak sanak, da ga Bog ubije Al' ga nikom nemoj kazivati, No ga kaži studenu kamenu Ne bi li se u kam skamenio.
- Tako je pevao Dučić, a od rđavog predskazanja vojnici su se pored onog "san je laža..." branili i magijskim formulama poput "na snu došlo, na snu i otišlo". Međutim, snove nije lako oterati. Malo dalje, prateći stradanje i vaskrs srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, Jakovljević zapisuje:
"Nastupio je drugi streljački stroj. Bugari preneše vatru na njih, preko moje glave. Vojnici su padali kao pokošena trava. Neki su trčali žicama, razmahivali sekirama i, okrećući se u kovitlac, padali. A pred žicama je ležao bedem mrtvih i ranjenih. Pokušao sam da se pomerim, i tada sam osetio strahovit bol u nozi. Hteo sam da se izvučem, ali jedan pade preko mene. Jedni misao imam samo: izmaći što pre iz ovog pakla." Guja iz sna ujela ga je tu, pred rovovima Kajmakčalana.
SNOVI UPOZORENJA
Ni Jung nije poricao da san može predvideti buduće događaje, ali nije voleo izraz "proročanski" za takvu vrstu snova. Smatrao je, kako primećuje Trebješanin u knjizi "Snovi, psihološko tumačenje", da u njima nema ničeg natprirodnog, niti mističnog. On ih radije naziva "prospektivnim snovima", a nazivaju se i snovima upozorenja.
Sad, kako je srpski oficir upozoren da neće stradati ili da će biti "ujeden" baš za nogu, to ne zna ni nauka, ali zna vojnik, koji sanja, strepi i sluti. Baš kao i Strahinja Ban, sin Branislava Nušića, koji se kao dobrovoljac javio u srpsku vojsku i koji je pao 1915. Nije imao ni 20 godina.
Strahinja Ban borio se u Skopskom đačkom bataljonu, poznatijem kao 1.300 kaplara. U pismima ocu i verenici, koje je, pune emocija, slao sa fronta, nagoveštavao je svoj tragičan kraj: "Dragi Ago, ne tuguj za mnom. Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam štaviše da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali takva je sudbina. Deda, mama i ti oprostite mi. Gitu i Mimu pozdravi. Tvoj sin Ban." Na poleđini koverta, mladi Nušić zabeležio je i:
"Molim onoga koji me nađe mrtvog da ovo pismo neizostavno preda adresatu." Bio je teško ranjen u borbi kod Požarevca, a pismo mu je nađeno u džepu šinjela. Branislav Nušić nikada nije prežalio sina čiji će grob označiti, "umesto trošnom kamenom pločom", možda najpotresnijom knjigom koja beleži srpsko stradanje u Velikom ratu - "Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda".
I ta knjiga, epitaf sinu i palim srpskim sinovima, završava se jednim snom: "Ne znam je li moj sused nastavio kazivanje. Dovde sam slušao sa pažnjom, a zatim me san savladao. I čudan sam san usnio te noći. Kao na lipljanskoj stanici, pa se iskupio silan narod oko sanduka iz kojeg se rasulo ordenje Karađorđeve zvezde. Pa tu kao đeneral Gojković, bela mu brada do kolena, stoji kraj vagona, diže one zlatne krstove i pita svakog redom. Pa naišao i Bojko i smeši se, a đeneral ga pita: - Koliko dece su ti Austrijanci poklali? - Troje, gospodine đenerale! - odgovara Bojko. - Evo ti tri krsta, a evo još, uzmi još - i daje ordene. - Ali ti krstovi kao da nisu zlatni, a nisu ni mali, te se ne mogu na grudima poneti, već veliki i teški. - Povio se grešni Bojko noseći ih na leđima, oznojio se i posustao te kao zapomaže: "Pomagajte, ljudi, ne mogu ja sve ove krstove poneti." I mi mu prilazimo i svako od nas prima po jedan i svako svoj krst nosi..." Strašan san.
SANOVNIK: ŠTA ZNAČI SANJATI VOJNIKA
Ako u snu vidite vojnika, to označava inat. Moguće je da ćete se truditi da uspete u nečemu kako biste drugima dokazali da su pogrešili što su sumnjali u vas. Bićete motivisani i naporno ćete raditi na ostvarenju cilja koji ste sebi zadali. Ukoliko ste u snu vi vojnik, to implicira da će izostati očekivana pomoć. Verovatno će vam ljudi iz okruženja svašta obećati, ali kada ih na to podsetite, pretvaraće se da ne znaju o čemu govorite. Kada u snu vidite lepo obučenog vojnika, to ukazuje da ćete biti priznati u okruženju. Ako vidite vojnika kako ratuje, to označava prepreke. Ovaj san opisuje vaš život koji je, rečju, borba. Ukoliko ste u snu zaljubljeni u vojnika, to znači da ćete patiti. Verovatno će vam se dopasti osoba koja ne želi da ima ozbiljnu vezu.
Kurir.rs/ Uglješa Balšić