VLADIKA TEODOSIJE: Prisvajaju naše crkve da bi na njima gradili svoj identitet
Vladika raško-prizrenski Teodiosije izjavio je da talas zahteva prištinskih zvaničnika da se srpski pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji izuzmu iz međunarodne zaštite predstavljauju pokušaj njihovog prisvajanja.
"Mi smo danas svedoci nečega vrlo paradoksalnog, da drugi prisvajaju naše hramove. Zašto to čine? Zato što nemaju svoje i onda im je potrebno da prisvajaju ono što nije njihovo da bi tako gradili svoj identitet, da bi na taj način pokazivali da i oni eto imaju kuturu", rekao je vladika u besedi u crkvi Svetog Nikole u Prištini, nakon liturgije koju je služio povodom crkvene slave
Poručio je da se zna, ne od juče, nego vekovima, kome pravoslavni hramovi na KiM pripadaju, ali da one koji pokušavaju da prisvoje pravoslavne crkve, niko ne sprečava da dolaze u njih.
"Ali ovi hramovi, kao i ovaj u kome se molimo, kao što su i Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i manastir Devič, oni imaju svoju istoriju, svoj identitet. I zna se ko ih je podigao i zašto ih je podigao. Ne da bi oni bili samo spomenici, da bi se neko hvalio njima, njihovom lepotom i veličinom, nego da oni budu dom molitve", naveo je vladika Teodosije.
Podsetio je da se u "našim hramovima molimo ne samo za sebe, nego za sve ljude, i današnja liturgija koju smo primili Bogu u ovom gradu i svuda širom KiM i širom sveta gde se danas služi, liturgija se prinosi za sve ljude, za ceo svet, za svu stvar Božiju, da se sve osvešta".
"Prizivamo mir, prizivamo ljubav i na taj način svedočimo ko smo i šta smo. Ali mi se tog svakako ne bojimo, niti tome pridajemo veliki značaj, šta neko priča, neutemeljeno, priča radi priče, ali svi drugi izvori, istorijski govore da naše haramove i naše služenje i boravak u njima i život naš na KiM potvrđuje da su ti hramovi dom molitve i da nam pripadaju i da će tako biti i u budućnosti", istakao je vladika.
Liturgiji u crkvi Svetog Nikole u Prištini prisustvovalo je nekoliko stotina vernika, što raseljenih i malo onih koji su ostali da žive u tom gradu, što onih iz Gračanice i okolnih srpskih sredina.
"Mi smo blagodareni svima vama koji ste došli ovde da to posvedočimo. Da ono što su naši preci gradili i ono što su oni činili da mi to danas činimo. Nema drugog puta koji možemo hoditi a da stignemo na pravi cilj do gospoda. I tako ćemo proslavaiti Boga a tako će i Bog na sačuvati i proslaviti u ovom životu", podvukao je vladika Teodosije.
Domaćin slave bio je Dejan Radenković, koji je sa porodicom nakon sukoba 1999. godine bio prinuđen da napusti Prištinu.
"Ovo je prva crkva u koju sam kročio kao dete. Ovaj čin domaćina slave crkve u Prištini je i poruka za sve moje drugove, prijatelje, zemljake da pođu mojim stopama. Da se u Prištinu uvek vraćamo", rekao je Radenković.
Stotinak vernika bilo je u crkvi Svetog Nikole u Kosovom Polju. Preostali Srbi i raseljeni iz tog mesta, prisustvovali su liturgiji i sečenju kolača.
Domaćin slave Aleksandar Čolić iz Ajvalije, naveo je da domaćinstvom želi da sačuva veru i nasleđe.
"Uzimam kolač da bi sačuvali nasleđe, tradiciju i probudimo narod. Da bi se vernici okupili u sve većem broju u našim svetinjama", kazao je Čolić.
(Kurir.rs/RTS)