ARAPSKA MAFIJA DRMA NEMAČKOM Ovo su 4 najmoćnija klana koja se bave svim: Drogom, prostitucijom, prevarama i ucenama VIDEO
Organizovani kriminal u arapskim, kurdskim i turskim zajednicama dobio je centralnu ulogu u nemačkim filmovima i TV serijama. Deo tog interesovanja izazvalo je nekoliko pljački koje su privukle pažnju i nacionalnih medija. Dojče Vele predstavlja neke od najvažnijih klanova.
Tako je u utorak (18. maja) u Nemačkoj sve brujalo kada je u Berlinu uhapšen peti osumnjičeni za spektakularnu pljačku neprocenjivog istorijskog nakita iz drezdenskog muzeja "Zeleni trezor" - bilo je to 2019. godine.
Za razliku od zloglasnih gangsterskih mafijaških grupa koje su često uniformisane i pojavljuju se na skupim motociklima, grupe nazvane "klanovi" u nemačkim medijima i policiji povezane su porodičnim vezama i zajedničkim etničkim identitetom. Kritičari kažu da izraz "klanski zločin" diskriminiše članove velikih porodica koji sami nisu kriminalci. "Zločin zločina" čini manje od 10 procenata istraga organizovanog kriminala u Nemačkoj.
Porodica Remo
Porodica Remo prvi put je na sebe skrenula pažnju policije 1992. godine, bilo je to nakon ubistva vlasnika restorana u Berlinu. Od tada su se neki od približno 500 članova klana Remo pretvorili u jednu od najzloglasnijih berlinskih grupa, sa dugačkom listom zločina - nasilja, trgovine drogom, pranja novca i prevara.
Krađa jednog ogromnog zlatnika teškog stotinu kilograma iz muzeja Bode u Berlinu 2017. godine smatra se najspektakularnijim činom klana Remo. Policija veruje da je zlato, vredno više od tri miliona evra, isečeno na manje komade i pretopljeno. Čestice zlata, kao i fragmenti stakla iz muzeja, pronađeni su u stanovima i vozilima i na odeći članova ove porodice.
Dvoje mladića iz klana Remo i jedan od njihovih saradnika osuđeni su 2020. godine na nekoliko godina zatvora u vezi sa krađom. Tužioci takođe sumnjaju da su pripadnici klana Remo bili umešani u pomenutu pljačku "Zeleni trezor" u Drezdenu.
Porodica Remo došla je u Evropu 1980-ih, kada su pobegli iz ratom razorenog Libana. Pripadaju etničkoj grupi Malami, Mahalami ili Mardeli, poreklom iz (danas) jugoistočne turske provincije Mardin - što u vojsci znači tvrđava. Od 1925. godine, nakon neuspele kurdske pobune šeika Saida, mnogi su pobegli iz Sirije i Libana.
Oni su sunitski muslimani i njihov jezik je dijalekt arapskog. O njihovom pravom poreklu malo se zna, povezani su sa Kurdima, Jermenima i Asircima. Njihova najveća zajednica u Evropi nalazi se u Berlinu.
Abu-Čaker
Iako su manji od klana Remo, porodica Abu-Čaker i njen šef Arafat Abu-Čaker već dugo privlače pažnju medija i nemačkih vlasti.
Arafat Abu-Kaker je 2008. godine postao menadžer Bušida, najpoznatijeg nemačkog "gangsta repera". Ovaj poslovni odnos bio je predmet brojnih medija, a o njemu je snimljen i film, koji je bio hit - pre nego što je došlo do raskola nakon 10 godina saradnje. Bušido je kasnije umešan u parnicu protiv Arafata Abu-Čakera, optužujući ga za pokušaj zastrašivanja, pretnje i uznemiravanje.
Poslednjih godina, članovi porodice Abu-Čaker optuženi su za nekoliko krivičnih dela poput zastrašivanja, pljačke i telesnih povreda. Sud u Berlinu takođe se bavio klanom zbog falsifikovanih dokumenata za prodaju stambenog bloka - koji im uopšte nije pripadao.
Porodica Abu-Čaker je palestinskog porekla i pobegla je iz libanskog izbegličkog kampa u Evropu kada je u Libanu izbio građanski rat. Baš kao i druge porodice za koje se sumnja da su umešane u zločin, i za Abu-Čaker se smatra da poseduju nekoliko kancelarijskih prostora i druge nekretnine u Nemačkoj.
Klan Miri
Klan Miri, koji se ponekad naziva i "M-klan", posebno je aktivan u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija, mada su kriminalne aktivnosti zabeležene i u Berlinu, Bremenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Članovi klana Miri umešani su u zločine kao što su trgovina drogom, ucene i prostitucija (pojavljuju se u ulozi makroa). Za neke istaknute ličnosti ovog klana kaže se da su usko povezane sa zabranjenom bajkerskom bandom "Mongols MC".
Vođa klana Ibrahim Miri postao je poznat širom Nemačke kada je prekršio zabranu povratka u Saveznu Republiku, nakon što je deportovan u Liban 2019. U to vreme, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer predložio je usvajanje "Lek Miri" koji bi uveo pravilo da deportovani azilanti nakon ponovnog ulaska u Nemačku završe u zatvoru.
Klan Miri sastoji se od nekoliko porodica koje su izvorno (već pomenute) Mhallami. Takođe se veruje da su Mirijci pobegli u Nemačku usred libanske građanske raone ranih 1980-ih.
Al-Zein
Sa nekoliko hiljada članova, klan Al-Zein mogao bi biti jedna od najvećih porodica uključenih u organizovani kriminal u Nemačkoj. Mahmud Al-Zein, za koga se veruje da je glava klana, objavio je svoje memoare 2020. godine pod nazivom "Kum Berlina: Moj put, moja porodica, moja pravila". U ovim memoarima Al-Zein pruža uvid u svet zločinačkih klanova, svet kojim izgleda da dominiraju arhaične ideje časti i stroga hijerarhija.
Mahmud Al-Zein došao je u Nemačku iz Libana 1982. Od tada su se njegova "pravila" često sukobljavala sa nemačkim zakonom: bio je osuđivan za trgovinu drogom i druga krivična dela. Mnogi veruju da se nemačka serija 4 bloka zasniva upravo na Al-Zeinovoj priči.
Kurir.rs/Net.hr