OPASNI I ZABRINJAVAJUĆI TRENDOVI U NAŠOJ ZEMLJI: Mladi u Srbiji sve više ginu zbog selfija, tuča i brze vožnje
Aleksa S. (26) pretučen je na smrt na proslavi punoletstva u Aleksincu. Dvadesetogodišnji Bojan A. (20) iz sela Klenak kod Šapca, nastradao je na železničkoj stanici u Rumi kad ga je na vagonu udarila struja dok je pokušavao da napravi selfi. Bogdan I. (19), iz Majdanpeka, poginuo je nakon što je zajedno sa dvojicom prijatelja, sleteo automobilom u jezero Veliki Zaton. Devojka J.Đ. (21) iz Kragujevca utopila se na Gružanskom jezeru kada je ispala iz čamca.
Ovo su samo neki od primera užasnih tragedija koje su u poslednje vreme odnele mlade ljudske živote. Za manje od mesec dana četiri života je ugašeno u nesrećama koje nisu morale i trebale da se dese.
Agresivnost, nemarnost, višak energije, želja za dokazivanjem u društvu, kako kažu psiholozi, samo su neki od razloga zbog kojih sve veći broj mladih gubi život u masovnim tučama, ubistvima, saobraćajnim nezgodama i drugim nerazjašnjenim okolnostima.
Psiholog Radmila Vulić Bojović kaže za Kurir televiziju da iznenadna smrt mladih ljudi, pred kojima je čitav život i budućnost, predstavlja tragičan događaj ne samo za porodicu, već i za čitavo društvo.
- Teško je generalizovati, ali postoji utisak da kod mladih ljudi sve više izostaje procena rizika i opasnosti. Oni nekritično, hirovito, brzo ulaze u situacije koje nedovoljno dobro procenjuju i onda su tragični ishodi češći nego što bi inače trebalo da budu - objašnjava ona i dodaje da je velika odgovornost na roditeljima koji bi trebalo da od najmlađeg uzrasta deteta pričaju sa njima o rizicima, o bezbdenosti, o tome kako se čuvati i kako zastupati sebe:
- U našem vaspitanju preovladava taktika "ako te neko napadne, a ti vrati". Nisam sigurna da je to u jednom nestabilnom okruženju najbolje moguće rešenje. Empatija, solidarnost, tolerancija su vrline na kojima će ljudsko društvo opstati, ulkoliko ih usvoji. Konflikt i rizik predstavlja hod po ivici kako za pojedince tako i za čitavu zajednicu - kaže ona.
Mladi ulaze u rizične situacije zbog toga što ih ne percipiraju kao rizik, kaže za Kurir Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka.
- U psihologiji i sociologiji se to zove tinejdžerski osećaj besmrtnosti. Oni ne shvataju da je brza vožnja opasna, da su tuče, posebno grupne, opasne, da su razni ekstremni sportovi opasni. Oni misle da to mogu savladati svojim moćima za koje veruju da su besmrtne - kaže ona i dodaje da porodica voli da su im, posebno sinovi, sposobni, te ih često podržavaju u rizičnim situacijama smatrajući da će u srednjim godinama biti mnogo sposobniji i vredniji. Srednje godine, nažalost, neki nikad ne dočekaju.