TRI DECENIJE DRAME U HAGU: Mladić čeka presudu 8. juna, Karadžiću spremna samica u Britaniji
Pon, 24.05.2021. 8:30h
→ Sre, 21.09.2022. 11:01h
Foto: Profimedia
Ukoliko se potvrdi prvostepena osuda na doživotni zatvor, general će biti
šesti optuženik koji je pred Haškim tribunalom osuđen na najtežu kaznu. Time će biti zaokružena jedna, najblaže rečeno, turbulenta epoha duga 28 godina
Međunarodni sud u Hagu 8. juna će izreći pravosnažnu presudu generalu Ratku Mladiću (78) i biće to jedna od poslednjih presuda u 28 godina dugoj istoriji ovog Tribunala, odnosno njegovog naslednika - Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Ukoliko se potvrdi prvostepena osuda na doživotni zatvor, Mladić će biti šesti optuženik koji je osuđen na najtežu kaznu. Među njima je i lider bosanskih Srba Radovan Karadžić (76), koji se upravo suočava s odlukom o premeštanju u neki od zatvora u Velikoj Britaniji, gde će služiti svoju kaznu.
Mladić će 8. juna, shodno očekivanjima, biti pravosnažno osuđen i postaće 84. osuđenik kog je Hag procesuirao. Pred ovim sudom je do sada optužena 161 osoba, a svega 19 je oslobođeno. Čak 17 optuženika je umrlo tokom procesa.
Loše zdravstveno stanje
Mladićev sin Darko Mladić uveren je da je loše zdravstveno stanje glavni razlog zbog kojeg je sud požurio da zakaže presudu. On kaže da još ne zna da li će moći da poseti oca uoči izricanja presude.
- Publike najverovatnije neće biti na izricanju presude. Kao porodica, još čekamo ta odobrenja, ali imalo bi smisla jedino da nam dozvole da ga posetimo pre i posle izricanja presude. TV prenos iz sudnice mogu da gledam i iz Beograda. Odbrana je tražila da ceo tim bude prisutan i očekujem da će to biti odobreno. Što se tiče presude, očekujem oslobađajuću ako se u obzir uzmu dokazi. Ukoliko se potvrdi prvostepena presuda, biće to potvrda da to nema veze s međunarodnim pravom i pravdom - ispričao nam je Mladić.
On objašnjava i da njegov otac dočekuje izricanje ove presude u lošem zdravstvenom stanju.
- Očigledno je da su zbog toga i ubrzali da zakažu čitanje presude. On je prošle nedelje imao zdravstvenu krizu, ali nas kao porodicu ne obaveštavaju o nalazima ispitivanja. Jedino od njega možemo da čujemo šta su mu radili. Bile su i situacije očiglednog gubitka pamćenja, kada nije mogao da se seti nekih osnovnih stvari, pa se to malo popravljalo. Uglavnom, njegovo zdravstveno stanje je loše - napominje Darko Mladić.
Foto: Tamara Trajković
foto: Tamara Trajković
Karadžić u samici
Osim Mladića, koji čeka pravosnažnu presudu, i Radovan Karadžić se ovih dana nalazi u žiži javnosti, i to zbog odluke o premeštanju u drugi zatvor. Karmel Adijus, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu, koji je nasledio Haški sud, odbio je prošle nedelje prigovor Karadžićeve odbrane na odluku o izdržavanju kazne doživotnog zatvora u Velikoj Britaniji. Advokat Piter Robinson, jedan od članova njegovog pravnog tima, upozorio je da je ovim potezom Karadžić zapravo osuđen na kaznu samice do kraja života ili smrt od muslimanskih ekstremista u zatvorima u Velikoj Britaniji.
ČINJENICE
Tribunal je osnovan 25. maja 1993.
formiran je Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše SFRJ
smatra se najskupljim međunarodnim krivičnim sudom, koji je potrošio oko 2,5 milijardi dolara
10 miliona dolara u proseku trošeno po optuženom
novac za rad dobijali iz budžeta UN. Darodavci bili i SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija...
sud je zapošljavao 569 službenika iz 69 država
Haški tribunal je 31. decembra 2017, posle 24 godine rada, zvanično prestao da postoji
postupke u toku nasledio je Mehanizam za krivične sudove
Najupečatljivija hapšenja i predaje
Šešelj se predao uoči ubistva Ðinđića
Uoči atentata na premijera Zorana Ðinđića 2003, lider radikala Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu. U junu 2003, posle Ðinđićevog ubistva, uz proteste je uhapšen penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije Veselin Šljivančanin, koji se teretio za ratne zločine u Vukovaru.
Iza hapšenja Radovana Karadžića krije se filmska priča. Svetska vest 21. jula 2008. bila je da je uhapšen izvesni doktor Dragan David Dabić, iza čijeg lažnog identiteta se krio jedan od najtraženijih begunaca. Iako se pretpostavlja da se punih 11 godina krio po pravoslavnim manastirima u Crnoj Gori i Srbiji, Karadžić je otkriven usred Beograda, prerušen u egzotičnog doktora Dabića, sa dugom bradom i kosom, koji se šetao po medijima i tribinama kao specijalista prirodne medicine.
Lazarevo, selo nadomak Zrenjanina, bilo je podignuto na noge 29. maja 2011. jer je u zoru krenula akcija hapšenja Ratka Mladića. Posle više od decenije skrivanja, Mladić je 31. maja izručen Hagu, da bi se 4. jula iste godine prvi put pojavio u sudnici.
foto: Privatna Arhiva
Najpoznatiji osuđenici
Mladić i Karadžić osuđeni za genocid
1. Haški tribunal je 22. novembra 2017. nepravosnažno osudio ratnog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotni zatvor. On je osuđen po 10 od 11 tačaka optužnice. Oslobođen je optužbi za genocid u šest opština (Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča tokom rata u BiH), ali je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, zločin protiv čovečnosti, ubistvo, nehumano delo prisilnog premeštanja, deportaciju, terorisanje i protivpravne napade na civile, uzimanje talaca. Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.
2. Karadžić se nalazi u pritvoru u Hagu od hapšenja i izručenja iz Srbije u julu 2008 godine. On je pravosnažno osuđen 20. marta 2019. na doživotni zatvor. Tom odlukom preinačena je kazna prvostepene presude Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. bio osuđen na 40 godina zatvora. Bivši lider bosanskih Srba osuđen je zbog genocida u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Turbulentna saradnja
Heroji među beguncima i izdajnicima
Obaveza Srbije da će sarađivati s Haškim tribunalom nije bila ni jednostavan, niti ujednačen proces. Svaka vlast je preko volje sarađivala s Hagom. Oni koji su se bavili time redovno su u Srbiji bili na meti nacionalista i antihaškog lobija, optuživani su za izdajnike. S druge strane, Tribunal je povremeno kažnjavao Srbiju zbog fingiranja potrage za haškim beguncima, što se očitavalo u zastojima na njenom putu ka EU.
Prvi optuženik koga je Srbija isporučila još 1996, dok je na vlasti bio Slobodan Milošević, bio je Dražen Erdemović, jedan od učesnika u srebreničkom genocidu, koji je kasnije dobio status zaštićenog svedoka. Poslednji su optuženi bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je predat Haškom sudu 2011, i nekoliko meseci kasnije Goran Hadžić, lider nepriznate Republike Srpske Krajine, čime je iscrpljen spisak traženih od Srbije.
foto: David Dabic
Srbija i dalje na listi dužnika
Hag traži izručenje Radete i Jojića
l Srbija je i dalje na listi dužnika prema Haškom tribunalu, jer naslednik ovog suda - Mehanizam za krivične sudove u Hagu - uporno traži izručenje radikala Vjerice Radete i Petra Jojića. Postupajući sudija Mehanizma u ovom predmetu nedavno je zatražio od predsednika Mehanizma da obavesti Savet bezbednosti UN da Srbija nije ispunila svoje obaveze prema tom sudu.
Predsednik Aleksandar Vučić poručio je da Srbija neće isporučiti Radetu i Jojića jer oni nisu optuženi za ratne zločine, već za nepoštovanje suda.
- Kakvo je to poverenje u Srbiju kada nećete da nam date da im sudimo na našoj teritoriji - rekao je Vučić.