Sukob koji je trajao 11 dana između Izraela i radikalne islamske palestinske organizacije Hamas, najžešći još od 2007. godine, zaustavljen je postizanjem sporazuma o prekidu vatre, u petak rano ujutru, uz posredovanje Egipta. Preko dve stotine poginulih i ranjenih, uz razrušene gradove, puteve, zgrade, kuće, saldo je najnovijeg rata Izraela i palestinskog Hamasa.
Isto kao i u prethodnim sukobima, obe strane tvrde da su pobedile. Ministar odbrane Izraela Beni Ganc izjavio je da je u prethodnih 11 dana Izrael ostvario velika vojna dostignuća „bez presedana i od velike strateške važnosti u borbi protiv terorističkih organizacija u Gazi“. Vođa Hamasa Ismail Hanije proglasio je pobedu nad Izraelom poručivši da je „ova bitka uništila projekat suživota i normalizacije odnosa sa Izraelom kao i pokušaje Izraela da se integriše u arapski svet“. On se takođe zahvalio Iranu na pomoći u novcu i naoružanju.
Izrael i Hamas su vodili četiri rata od 2007. godine kada je ova islamska militantna grupa preuzela kontrolu nad pojasom Gaze. Više od šest godina nisu vođeni pregovori o ključnim pitanjima koja se tiču Izraela i Palestine. Postizanje dogovora koji bi podrazumevao trajni mir na Bliskom istoku deluje nedostižno. Zbog toga je ovo još samo jedno primirje, to jest zamrznuti konflikt koji će se pre ili kasnije ponovo odmrznuti.
„Verujem da Palestinci i Izraelci podjednako zaslužuju da žive bezbedno i da uživaju jednaku slobodu, prosperitet i demokratiju. Moja administracija će nastaviti našu tihu, ali odlučnu diplomatiju prema tom cilju. Verujem da imamo istinsku priliku za napredak i posvećen sam tom cilju“, saopštio je predsednik Amerike Džozef Bajden.
Prema mišljenju mnogih stručnjaka, najveću korist od ovih sukoba izvukli su Hamas i premijer Izraela Netanjahu. Ni posle četvrtih izbora u samo dve godine, najdugovečniji premijer Izraela nije uspeo da napravi stabilnu i funkcionalnu vladu. Pošto je dobio mandat da sastavi vladu, neposredno pre izbijanja sukoba, lider najjače opozicione partije „Ima budućnosti“ Jair Lapid bio je na korak da obezbedi većinu za formiranje šire koalicione vlade i tako smeni Benjamina Bibija Netanjahua. U međuvremenu, sve je propalo jer je prvo partija arapskih Izraelaca Mensura Abasa odustala od razgovora, a potom i Naftali Benet, prvi čovek partije Jamina, bez koje nema većine. Benet se vratio pregovorima s Netanjahuom, koji mu je objektivno prirodni saveznik.
Uprkos velikim gubicima koje je pretrpeo, Hamasova korist u ovom sukobu s Izraelom počiva u njegovoj borbi za prevlast s Fatahom, na čijem je čelu aktuelni predsednik Palestine Mahmud Abas. Ovaj rat doneo je dodatni politički kapital Hamasu jer se sve više Palestinaca divi i podržava ovaj pokret u konfrontaciji sa Izraelom, pogotovo na Zapadnoj obali.