Međunarodni dan nestale dece obeležen je danas u Kruševcu okupljanjem majki koje veruju da su njihove bebe otete iz ovdašnjeg porodilišta. Traže formiranje posebnog nezavisnog tužilaštva za istraživanje sudbine novorođenčadi za koju sumnjaju da su ukradene i poručuju da neće odustati.
- Uspeli smo da skinemo tezu zastarelosti na ove slučajeve, da nametnemo Državnu komisiju za istraživanje slučajeva nestalih beba, kao telo koje ima mogućnost kontrole i pomoći roditeljima pri prikupljanju dokaza u kontekstima sumnje na otmicu dece - kaže Radiša Pavlović, predsednik Udruženja za pravdu i istinu o nestalim bebama i član Komisije.
- Poslovnik kojim smo usvojili na sednici Komisije 17. maja precizira naša ovlašćenja. Roditelji simbolično obeležaju ovaj dan, svi su ovde ostali u pretkrivičnim posutpcima i niko od njih nije predao predlog sudu za odštetu. Na žalost,oko 694 zahteva je predato sudovima, ali je oko 1.500 ostalo u ovom modelu - tužilačke istrage uz podršku Komisije Vlade.
Pavlović podvlači da je formiranje posebnog tužilaštva važno kako bi se ujednačila postupanja tužilatava u Srbiji i izbegle neprijatnosti koje porodice doživljavaju pri postupanju određenih tužioca. Više od 120 krivičnih prijava zbog sumnje u otetu decu podneto je,prema Pavlovićevim rečima, pred kruševačkim tužilaštvima.
- Moja porodica veruje da je brat rođen 15. januara 1991. godine živ, članovi Udruženja su zaključili da je medicinska dokumentacija sporna i da ja sam optimista da ćemo doći do istine - kaže Jovana Veljković iz Bošnjana kod Varvarina.
Ljiljana Milanović, koja godinama živi u Kanadi, svedoči da neće,kao i ni drugi roditelji, stati dok se ne sazna sudbina nestalih beba.
- Ovo je jedini dan kada možemo da pomenemo našu decu i iako ima 240.000 roditelja koji ih traže,nijedna orgnaizacija,država, ne želi da ih spomene-kaže LJiljana,koja zbog kontradiktorne dokumentacije više službi, veruje da je njena devojčica rođena 3.marta,1975.godine-oteta iz bolnice.
Većina lekara,ginekologa,medicinskih sestra i drugog osoblja, koji su radili u kruševačkom porodilištu 70-ih i 80-ih godina nije više među živima. Sumnja u nestanak i otmicu beba,rođenih u Kruševcu,i danas ne napušta majke,koje su prethodnih decenija podnosile tužilaštvima prijave, obijale pragova istorijskih arhiva,bolnice,matičnih službi i drugih adresa gde bi se eventualno pronašao neki trag.
Propusti u protokolima, prazne rubrike na ime porodilja, odudaranja identifikacionih podataka o roditeljima i bebama, nankadne izmene u izvodima matičnih knjiga i spisa, dokumentovana vakcinacija za mrtvorođenčad,pozivi za vojsku koji su stizali na adrese roditelja koji su se dve decenije ranije pomirile sa gubitkom, samo su deo uzroka brojnih sumnji u pošten rad institucija.